Oblak Kaktusa

     Kod siledžijskog ponašanja, maltretiranja i šikaniranja druge osobe ili celih grupa osoba, uočava se taj obrazac dugotrajnog, sistematskog psihološkog iscrpljivanja žrtve. U početku žrtva siledžije ne pokazuje neke ozbiljne znake da je maltretirana, a siledžija se može postavljati tako da je čas nasilnik čas ne. U jednom trenutku, on može prestati da maltretira žrtvu bilo fizičkim ili verbalnim nasiljem, dakle zaustaviti sve; početi da se ponaša kao da je prijatelj žrtvi, nakon čega ona oseća dragocene trenutke predaha od maltretiranja. Ona zna, oseća da to maltretiranje nije u redu, ali je zahvalna svom tlačitelju što je bar malo poštedeo, dao oduška neko vreme. Međutim, strah je ostao tu. On je trigiran već onim prvim, početnim maltretiranjem, i već tada je proizveo traumu, koja se sada samo produbljuje. Što je neka ozbiljna rana na telu, to je trauma u duševnom (unutrašnjem), intimnom svetu muškaraca i žena, i ona može biti tako golema da bukvalno odredi ceo način...

Teen Song Ti hodaš kao smak Popiješ pivo pa sedneš na električnu fotelju u sobi crno-belog dima. Kao u vlastitom filmu, uvek te dočeka ista nedođija. Vidiš nju staru zvezdu padalicu. Hoćeš da je utopiš u poluprljavoj vodi otrova i kiselina, pa zapališ cigaru kao znak otpora. Ne govoriš ništa. Crne zmije te obavijaju, proždrljive glave sikću ti blizu. Smeješ se, kao kamen oživljen u trenutku. Frankeštajnova molitva te proganja. Od supermenovog sunca skrećeš pogled stidljivo, dok ti lica vršnjaka, poznanika, drugova, osunčana i blistava, šapuću – bićeš njihova senka. Ali njen osmeh, deteta pravog, vraća te u san o deci napuštenog ostrva. Rušićeš škole, učenja, parole, i otići ćeš s metlom u ruci da se vratiš. Ti hodaš kao smak. Popiješ pivo, sedneš na električnu fotelju u sobi crno-belog dima. Kao u vlastitom filmu, uvek te čeka ista nedođija.                                          ...