Oblak Kaktusa

Usisivač u uglu— pravi je simbol otuđenja. On gleda, ja gledam. Nećemo se sresti danas. Kuvanje me ne vređa: paradajz baca svoje seme na zvezde, kao što misli bacaju senke. Oni kažu: čistoća je pola zdravlja . Ja kažem: misli nisu ni trećina podova. Tegle? Dignem ih kao što se reči dižu u stihu. Ali prašina— prašina je tišina koja se uvlači, ne traži mesto, samo je tu, kao pitanje bez kraja. Ruka što briše stolove razbija ogledala, zato ih ne brišem. Odbijam sjaj. Želim haos: podovi kao električni okeani gde brodovi misli nestaju. Knjiga u ruci, šolja kafe, kuhinja blista dok pogled luta. I dalje stojim ispred usisivača. Gleda, gledam. Sutra ćemo možda razgovarati. Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa Podrži naš blog! Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06 Na ime: Vladimir Tomić Za PayPal uplate: Donirajte putem PayPal-a

Stavili smo papiriće u teglu.   Lili je rekla da je počela kiša.  Pobesneli pas je projurio ulicom. Ispred naše kancelarije, plavi svirač bežao je od radoznalih pogleda.  Matijina majka prosula je kafu za gošću na drugom kraju grada.  Skitnica je na sekund pomislila da su vodostaj i vrtlog isto.  Govornik u muzeju govorio je o magiji i tradiciji.  "Da li su okeani električni?"  Pitao je đak učiteljicu dok je njena ljubičasta suknja počela da leprša na promaji.  Jugen AS Nih- Jugen Van Nih - Martišon je besmisleno pojao.   " Vatru moje mladosti dala sam džukeli," pisalo je u novinama.  Tragovi plamena, tragovi u kosi... (English translation) We put slips of paper in a jar. Lili said it started raining. A mad dog raced down the street. In front of our office, the blue musician fled from curious glances. Matija’s mother spilled coffee for a guest on the other side of town. For a second, the wanderer thought the water level and the whi...