Normalan razgovor

Upoznavanje

Veštice i Jahača zmije

  Veštica: Koje zmiče voziš?

  Jahač zmije: Vozim se na oblaku, a tamo me izbacila zmija koju sam jahao. Izbacila me između neba i zemlje.

  Veštica: Kako se zoveš?

  Jahač zmije: Ja nemam ime niti sam ime. Niko sam i ništa.

  Veštica: Odakle si, kuda ideš?

  Jahač zmije: Nisam ni od kuda i ne idem nigde. Moj put je beskonačan i bez odredišta a moja domovina je sva priroda.

 Veštica: Koja ti je omiljena boja?

 Jahač zmije: Plava: jer me podseća na okean i izgubljeni mač drevnh kraljeva.

 Veštica: Koju muziku voliš?

 Jahač zmije: Najviše volim zvuk ptica i njihove pesme: jer one me podsećaju na detinjstvo i divlji glas deteta.

Veštica: Kakvo vreme voliš?

Jahač zmije: Vetrovito. Vetar menja i preobražava. Vreme je preobražaj.  A da li ja sada tebe nešto smem da pitam, Veštice?

                                                        

                                                           Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa)

23.8. 2019

Tri pesme

Kralj

Pretpostavljam da u torbi nosiš vatrene oblake
Pretpostavljam da znaš bar tri hiljade čuda i nijednu manu
I da si domaćin starih vina
Da u podrumu čuvaš staru gitaru s crvenim vratom od šarenih papira
Pretpostavljam da si sila

A ti si vazda nedođija
Kameno sunce i viktorija
Milioni godina
Milijarde reči
Parseci daljine
Još uvek stižu do tvoje tišine

I kuga, i strah i stid
Bolest na smrt i rob
Nuklearni rat, jedan stari Amarok

Jednog dana, kada je tvoj oblak u obliku ptice
Pevaće zvezde i pijanice
I Ti nastaćeš kao svaka druga kap što burom pada na nas

20:09
5 .6. 2018 Zvezdara







Tajna



Pijan kao monah
Govoriš reči vetru
Voziš svemirski brod
Na ko zna koju stanicu
Znaš da ima imena, stvari i ljudi na vidiku
Nije te briga za rat
Mir je tvoj otac
Tvoja desna ruka je život
Tvoja glava je voda
Ispod trbuha ti je ljubav
Tvoja leva ruka kaže: Pazi Ide Čovek!

2. 3. 2018. Zvezdara







Želja



Iz tvog sveta u moj svet

Iz mog sveta u tvoj svet

Prošli smo tim šumskim putevima

Tražeći da vidimo ona svetla što su nekad bila

I što će biti...možda



Sve je rekvijem

I sve je golo

Muzika u srcu dva sveta

Sanjani glas iz dalekog vremena

Isti su u njemu sreća i tuga



Ne vidim znake

Da kažu kuda idemo

Nije mi ni važno

Jer, u svemu je bio glas što je sve jači

Glas da sazreva, da raste svet iz plača



Želim da znaš da sam jednom uzviknuo

U osećanju dvostrukom kao borba

Pod maskama izobličenim od prejakog svetla

Da neznanje je božanstveno

...





Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa)