Sudar svetova (Letnja melanholija iz Ciklusa Puta Balona)
Magnus Enkel, Dečak i Lobanja, 1870-1925 Vreo asfalt treperi. U prašini, zaboravljen, plavi kamion ćuti. Dečak hoda. Korak. Otkucaj. Jedini zvuk pod nebom što u sebe se ruši. Dve slepoočnice kosmosa, zlatna i narandžasta, sudaraju se bez jauka. U odrazu na putu ne čeka dečje lice. Već lobanja, mladićeva, pogled uprt u sebe. Kroz očne duplje prazne svira vetar slobode, one potisnute. Vreme, napukla linija, gmiže ka beskonačnosti. Gore, u magli etra, slušalice titraju. Džinovsko, plačno čudovište nosi muziku odlaska. Njen talas sećanje mrvi, tera cvet da uvene. A mašta po nebu piše slova, simbole, znake bez ključa. Leto. Miris leptira skrivenih pod korom. Žeđ sanja fontanu šume, one koje nema. Da spere so sa lica. Al samo prah i raspad za jednog, samog, dečaka. Hod u epicentar tišine. Bez straha, samo težina. Predosećaj ambisa. Svaki korak stvara i briše. Iza: igračka i prah. Ispred: sudar svetova čeka svoje ime. Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa Iz Ciklusa Puta Balona Eng...