Smeh na ivici ponora: Emil Sioran za početnike i napredne mazohiste
Ežen Delakroa, Danteova Barka, izvor slike wikimedia commons. „ Ovo je bila sloboda. Izgubiti svaku nadu bila je sloboda. ” Čak Palahnjuk, Borilački klub .... „ Omnem spem relinquite, qui intratis ” Svu nadu ostavite, vi koji ulazite. Dante Aligijeri, Božanstvena komedija Sadržaj: Kako sam naučio da se smejem čitajući o ništavilu Svest, ta najuspelija sabotaža evolucije Društveni klub prevarenih: ludilo kao članarina Sioran, bordeli i Ničeov nesrećni natčovek Bog kao nedovršeni zanatlija: anatomija kosmičke greške Kad bol počne da golica: smeh kao filozofska disciplina Sioran za poneti: filozofski paket za preživljavanje Izvori i literatura Kako sam naučio da se smejem čitajući o ništavilu Velik broj ljudi kada čita Emila Siorana doživljava ga kao mračnog pesimistu, što on svakako jeste bio. Međutim, za razliku od drugih pesimista; od kojih vas uglavnom zaboli glava, pa zaspete ili potonete u neku mešavinu splina i jeftine samosažal...