Paranoja, empatija i budućnost: Kako nas Filip K. Dik upozorava na stvarnost
Filip Dik 1954, kao 24godišnjak, izvor slike wikimedia commons Filip Dik je često govorio: „ Stvarnost je ono što ne nestaje kada prestanete da verujete u nju.“ U naizgled jednostavnoj rečenici, on je izrazio jednu od ključnih opsesija koja se provlači kroz gotovo sva njegova dela: kako prepoznati granicu između onoga što je stvarno i onoga što je konstrukcija, bilo individualna ili nametnuta od strane društva, medija, vlada i korporacija. Kada u „ Ubiku “ vidimo svet koji se raspada unazad kroz vreme, ili kada u „ Kroz tamno ogledalo “ pratimo junake koji gube sopstveni identitet, čini se da Dik stalno dovodi čitaoca do one tačke kada „ništa nije onako kako izgleda“. U njegovom univerzumu, paranoja nije samo simptom, već i oblik prilagođavanja na opskurnu realnost u kojoj se nalazimo. U mnogim esejima i romanima ponavlja se tema sukoba između ličnog i kolektivnog poimanja istine. „Možda svako ljudsko biće živi u jedinstvenom, privatnom svetu, različitom od onih koje naseljavaju...