 |
Golum je jedan od najzanimljivijih likova u Tolkinovom svetu. On je prvi među najnižima, sluga sa najnižim padom. Poput nekog đavoljeg sluge, ali sluge koja je to iz takvog očaja, takvog pada koji je pre svega njegov lični pad ne uvek povezan sa Sauronom ili prstenom nego sa tim kakav je on nekada bio kao Hobit. On najiskrenije od svih voli prsten i svog gospodara baš zato što ga tako istovremeno najviše na svetu mrzi, jer je zbog njega to što jeste. Za razliku od drugih stvorenja uključujući ljude, koji se otvoreno ili potajno negde pri dnu svesti nadaju da će im posedovanje prstena doneti neku moć ili korist, Golum je toliko zaokupljen sobom u svojoj bolesti, da on nema vremena da se bakće tim ovozemaljskim efemernostima što ga na neki lud način čini čak pozitivnim anti-herojem. Postoji ta smešna, pozitivna crta kod Goluma za koju treba posmatrač i čitalac da ima onu sposobnost humora iz potpunog apsurda, da bi je uvideo. On je kao Stokerov Renfield ili Stiven Kingov Trashcan Man iz "Uporišta", knjizi po kojoj je rađena i serija još devedestih. Čak mislim da je King u Golumu pronašao inspiraciju za lik Trashcan Man-a. Sauron, kao i Đavo ne voli da deli svoju moć , a i kada je, ipak, podeli nekom nesretniku, to je samo privremeno, zbog neke koristi, i brzo će mu ta moć biti oduzeta. To se dogodilo prvobitnom belom čarobnjaku Sarumanu kao i Izildoru. Zato "najbolji" sluga đavola to jest Saurona nije neki moćnik nego očajnik kao Golum jer Golum ne traži da otme moć već joj se samo divi, a njegov očaj toliko je dubok, toliko iskreno mazohistički da se javlja privreženost i odanost zlom Gospodaru iz očaja, jer više nema ničeg drugog što bi mogao voleti na ovom svetu, niti će ikada išta drugo voleti, i potpuno je svestan toga. Golumovski mazohizam i jad je tačka spoticanja čak i samog Đavola, nešto gde čak i Đavo ostane bez reči i bez akcije, jer je toliko velika izopačena vera u njega. Kao što ni sam Gospod Jovu iz Biblije ne može oduzeti tu vrstu uporne vere koju Jov ima u istog, tako ovde Đavo ne može da spreči upornost Golumove svesne gluposti koja na kraju bude njegovo prokletstvo. Na potpuno izopačen način, đavola pobeđuje vlastita tvorevina, pakao koji je doneo drugom biću, ali pakao koji je doneo takvu vrstu traume žrtvi da se i sam đavo u sramoti, kojoj inače nije sklon zamislio i, možda, rekao: „Au, stani pa šta se ovde dogodilo; kako je ovo iz mene izašlo?” Najkraće rečeno, Golum je nešto tipa idol Doom Metal-a.
Vladimir Tomić, Razneseni Svemir, Oblak Kaktusa,
prvobitno objavljeno na fejsbuku 19. oktobra 2022.
.jpg)
