Kratak razgovor u zoo-vrtu i ptica s rogovima

 

-        Idemo kod prolaza ptice sa rogovima. Ja sam već bio tamo, a setio sam da ćeš ti doneti fantastično Ružino vino.

-        Ja sam donela slačke.

-        Šta su slačke?

-        Kako ne znaš. To su jestivi delovi slagalice koje sam napravila. Ne znaš da li da pre jedeš ili slažeš?

-        Stvari se tako brzo menjaju.

-        Ne menjaju se stvari već osećanja.

-        Ptica je to rekla to isto ili sam je bar tako razumeo. Ona ne peva niti grokće kao druge ptice, niti zabada kao ponekad orlovi i usamljenici. Njen rog je treće...

-        Piramida! Da li vidiš? Prošli smo pored nje i ona je nestala?

-        Ali, ovde nema piramida i prekinula si me...

-        Neznalica...Nema veze! Zastoj vozila, idemo dalje. Ne volim toliko ptice.

-        Smatram da ih u stvari voliš, ali si malo ljubomorna na njihovu slobodu. Malo više?

-        Nisam ljubomorna.

-        Znači jesi, HaHa...

-        Aha, sada je vidim. Rogom se orijentiše i pronalazi svoje mesto u svetu.

-        Kod Nabokova drveće hodočasti i sve vreme je u pokretu. Ako se dobro sećam negde je nazvao drveće  najvećim hodočasnicima.

-        Drvobradi hodočasnik! Institucija! Jeeej...

-         „Ja sam se rodio ispod gusenica” , ko ovo beše rekao?

-        Pesma Block Out-a. Možda je mislio na tenkiće.

-        Moguće, svakako je veoma depresivna.

-        Slika je pala u vodu. Idi vidi!

-        To su omoti za film Stalker, Andreja Tarkovskog. Ne znam otkud ovde? Film je star 42 godine.

-        Nisam gledala.

-        Izgleda mi kao da je to film o našim željama, odnosu našeg života i onoga što u istom  želimo.

-        Prođi pored trafike i uzmi nam jagode.

-        Sa šlagom?

-        Volim, ali sada bez. Treba mi kiselina.

-        Evo je opet. Rogata ptica. I uvek je tako vidiš, po strani kao da se prikrada iza oka, mada nekad proleti i direktno, ali previše brzo za nas.

-        Ja sam je dovoljno videla. Sada mi je jasno. To je ptica s kojom se možeš povezati. Možeš videti sve predele koje i ona vidi.

-        Kako?

-        Nauči da letiš. Slušaj tajnu letenja i poseti obale večnog vetra.

 

Zgrada u Zoološkom vrtu, Milica Milovanović 

Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa) Velika Plana 18.6. 2021;  20:50

Posvećeno Milici  (zoo-vrt)

Nehaj

 

Tražim ono što nikad ne pronalazim

Trčim i sedim u sebi

Mislim se kako je onog Dana bilo dobro

Dozivam daleki grad-daleku civilizaciju

Podignem ruke ka sebi pa ih vratim vazduhu

Šetam isprekidano u cik cak kao da izbegavam drvene grobove

Vidim kako misli postaju predmeti, ljudi i sve stvari

Još jedino drveće po parkovima stoji kao što je uvek bilo

Sve drugo me nosi

vetar i reka i daleka mora i daleki okeani

Pričam sa pticama koje sleću

Padaju bezbrižno na zemlju

Jer znaju tajni put

Mislim o tome kako su prošle milijarde godina

I kako su one nastale u našim sećanjima

Dozivam drage mrtve kao gorštak prijatelje drugog doba

I motam se kao luda niz planiske padine

Čovek je samom sebi Bog

Atu: Luda, A.C, L. F. 

Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa), 

5. Decembar. 2019. "Kraj Fabrike" 

Dečak Iz Podruma

U tvom pogledu je Vudstok 69

Na tvom licu je zaštitni znak starca svih vremena

Kada te učiteljica pita kakve su prave u prirodi

ti joj kažeš da su krive

Dok hodaš

 ostavljaš za sobom tragove neodsvirane pesme

koje neznalački prelaze prolaznici 

Oni ne znaju da muziku ne stvaraju instrumenti

U tvom društvu su beskućnice, zmajevi i fabrički radnici 

S njima praviš žurke i ostale svečanosti gde nestaju vođe, idoli i pratioci novih moda

Uzimaš afričku masku i noge od zemlje i kamenja

da se vratiš u postojbine Divljana

IIII-jeee! IIII-jee 

III-jee! III-jee više nisu reči

One su sada tvoja Boja! 

Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa), posvećeno Luki B. 

Beograd, 17. 10. 2021, 20: 37

Bolnica

 

U dolinama palih voda diže se magla naših glava od prozora

Mi stojimo jedni na drugima

Mi smo pisma koja nikada i nikome nisu poslata

Ne umemo da govorimo

Ne možemo da se razumemo

Mi smo kod Velikog zida usred ničega...

sumrak viđen sa Ade, Beograd, 2019. Foto V.T. 

Vladimir Tomić  Razneseni svemir (Oblak Kaktusa), Leskovac, 5. avgust, 2019. 

Valar morghulis

 

Slušamo lažne vesti

Gledamo nestvarnu imitaciju stvarnosti

Život predajemo drugima

jer kao da i nije naš

Čujemo lošu vest o nekom davnom prijatelju

i pustimo suze koje sakrivamo od svih

Da samo pomislimo da ozbiljno mislimo odmah nas bude strah

U licima ljudi vidimo nepoverenje a iz srca njihovih osećamo stid

Čak i prećutno dogovaramo se da ne kažemo golu istinu ne zato što je ne znamo

već zato što je očigledna glupa nepotrebna a potrebna

Mi ne znamo ko smo a znamo ponekad grad kišu sunce noć i slutimo sudbinu

Velike vojske mrtvih pevaju marševe pod svakim našim korakom

Valar Morghulis - Valar Dohaeris!

 Vičemo i otpozdravljamo

 

Vladimir Tomić  Razneseni svemir (Oblak Kaktusa), Grdelica, 8. maj. 2021. Posvećeno Milošu Petroviću.