Pećina srca
Klavir stoji tiho, ali u njemu je još uvek pokret. Dirke se ne pomeraju, ali nešto u prostoru diše, kao da tonovi nisu otišli, već čekaju. Ruke koje su ih stvorile nisu ovde, ali nisu ni nestale. Njihov trag ostaje u pauzama, u nečemu što je više od zvuka – u osećanju koje se ne čuje, ali je u srcu. Nova godina dolazi polako, bez pompe, bez obećanja. Nosi sa sobom samo trenutke, male, lomljive delove koji mogu da se sastave u nešto, ako ima ko da sluša. Nije ovo kraj pesme. Možda pesma nikada ne prestaje. Ona ostaje u pećini srca, u onome što se ne zaboravlja. Note ne odlaze – samo čekaju da ih neko pronađe. U čast ubijenog, velikog srpskog kompozitora Andrije Čikića, čije nas note podsećaju da emocije nisu slabost, već glas života. Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa u magli Beograda, 1.1. 2025. Podrži naš blog! Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06 Na ime: Vladimir Tomić ...