Oblak Kaktusa

Točak vremena, Lili Bluz, digitalna obrada (U čast neznanog studenta) Iscurio sam iz sopstvenog sela jednog prošlog podneva, onako stihijski, kao da će mi planina pobeći ako joj na tren okrenem leđa. Iskreno govoreći, nisam ni planirao da otpočnem nekakvu ličnu revoluciju; samo sam hteo da obavim najdužu šetnju u životu: od blatnjavog šumskog puta do asfalta, pa sve do natrpanih gradskih ulica gde se, po glasinama, odvijaju protesti. Osećao sam da te demonstracije pripadaju svima, ali ja sam imao potrebu da budem sasvim sam. Od malih nogu imao sam neobičnu fiksaciju: u garaži mog dede stajala je gomila metalnog starudija. Između ostalog, izvirivao je i jedan izlizani crveni traktor, naslonjen na raspukli zid koji kao da je pucao pod težinom teške nostalgije. Taj traktor nikada nije radio. Koliko znam, bio je više ukras nego oruđe. Ali nešto u njegovoj boji, onoj oštroj, postojanoj, privlačilo me je. Činilo mi se da je ceo kosmos, sav miris mokre zemlje i sva buka vetrova, stao u taj re...

Material, digitalna obrada, LB Dobro jutro, narode, neka vas zvuci skrivenog grada obaspu purpurnim kapljicama ružine kiše. Setite se starih predela, koraka po mokrim ulicama, slučajnih prolaznika, igranja među drvećem, dok je vetar šaputao priče koje smo zaboravili. Na putu je neko – nevidljiv, tih, neuhvatljiv. Kapljice vode klize niz napukli kamen, u naborima senki stvaraju tok. Kao da tu ima više od kiše, više od oblaka što se nadvijaju nad gradom. Ulice govore tišinom. Kroz pukotine asfalta, drveće pruža ruke. Zar ga ne čujete? Taj šapat u vodi što umiva vaše lice, hladi kožu, spira teret dana. Priroda nas posmatra, očima koje nikada ne trepću. Mi hodamo, zagledani u kišu, u tišinu što kaplje sa fontane – u vodu koja pamti. Zar ne osećate? U svakoj kišnoj kapi, u svakom dahu vetra, skriven je glas. On peva o nama, o putu iza horizonta i o svemu što još možemo biti. Razneseni Svemir, Vladamir Tomić, Oblak Kaktusa Iznad grada Podrži naš blog! Za upla...

Scena paljanje porodične kuće iz filma „Opomeni se dakle kako si primio i čuo, i drži to, i pokaj se. Ako li ne budeš bdio, doći ću na tebe kao lopov, i nećeš znati u koji čas ću doći na tebe.“ Otkrivenje Jovanovo 3:3 Pre nego što sam gledao film Žrtvovanje Andreja Tarkovskog, već sam nosio ideju da ono što u teološkom i filozofskom smislu nazivamo apokalipsom možda nije nešto što tek dolazi u linearnom smislu, već nešto što se već dešavalo – ne kroz velike istorijske događaje, već kroz tihe unutrašnje borbe odabranih pojedinaca. Kada pišem "odabrani" , ne mislim na društvene elite ili priznate figure, već na one koje je, možda, sam Gospod izabrao zbog njihove duhovne snage ili specifičnih okolnosti u kojima su se zatekli. To su ljudi za koje svet nikada neće saznati, jer njihov zadatak nije da budu priznati, već da kroz sopstvene unutrašnje preobražaje utiču na sudbinu sveta. Postoji mogućnost da su takvi pojedinci mogli da spasu svet – ne delima koja se doslovno vide, već k...