Oblak Kaktusa

Slika: Mark Šagal – „Golgota“ Slobodan prepev pesme „ Nuklearan “  Majka Oldfilda Dok stojim na ivici kratera, kao što proroci nekad rekoše, pepeo je sada hladan. Nema više metaka, žar je ugasnuo. Vetar mi šapuće priče o braći koju sam izgubio, pustoš i očaj; kakav nered stvorismo; kad je sve pošlo tako naopako? Posmatram sa ruba ovog cirkusa, čekam da igre počnu. Gladijatori potežu mačeve, spremaju se za armagedon. Ja sam nuklearan, ja sam divlji, raspadam se iznutra; srce od slomljenog stakla, osakaćeno; duboko u meni   napušteno dete. Dok stojim na pragu podzemlja, gledam u bezdan, nadam se čudu, bekstvu iz svega ovoga. Vetar mi šapuće priče o životu koji je minuo, pustoš i očaj; kakav nered stvorismo, kad sve je pošlo tako naopako? Ja sam nuklearan, ja sam divlji, raspadam se iznutra; srce od slomljenog stakla, osakaćeno; duboko u meni   napušteno dete. Sadržaj: Smena doba: Raspad starog poretka i haotično rađanje novog Eon Horusa: Mit o detetu i novo d...

Slika, Pink Floyd, The Wall Mnogo puta sam se susreo s ljudima koji misle da ih fakultetska diploma čini obrazovanim. Oni često dolaze s osećajem superiornosti, sa uverenjem da je formalna diploma dokaz njihove vrednosti i znanja. Ono što je ironično – i često frustrirajuće; jeste to što ti isti ljudi misle da i ja imam taj njihov kompleks. Uzaludno sam pokušavao da im objasnim da ne delim njihovo viđenje sveta, niti njihov način vrednovanja obrazovanja. Apsurdno je koliko ljudi ne razumeju suštinsku razliku između formalnog obrazovanja i stvarnog, unutrašnjeg obrazovanja. Još apsurdnije je što pojma nemaju šta uopšte znači „kompleks “. Karl Gustav Jung je ovaj pojam uveo u psihologiju i psihijatriju kao način da opiše nesvesne emocionalne naboje koji oblikuju naše ponašanje i percepciju sveta. Kompleks je stanje u kojem nam osećaji, misli i uverenja – često iz prošlih iskustava – dominiraju bez naše svesne kontrole. Ironično je kada mi neko, čije razumevanje obrazovanja počiva na spol...

Pitanje vampirizma kroz istoriju i kulturu predstavlja moćan simbol koji obuhvata mitološke, društvene, filozofske i okultne aspekte. Vampiri funkcionišu kao arhetipske figure povezane sa strahom od smrti, željom za besmrtnošću, ali i sa eksploatacijom i moći. Ova tema dobija savremene interpretacije, posebno kroz filmove poput Get Out (2017) , gde vampirizam služi kao alegorija za društvene probleme poput rasizma i zloupotrebe nauke.  Antropolog Bronislav Malinovski naglašava da su rituali povezani s vampirima odraz kolektivnog straha od smrti i haosa. Prema njemu, ove priče omogućavaju zajednici da se suoči s traumom smrti kroz mitologizaciju pretnji koje dolaze „s one strane“ (1). Takvi narativi reafirmišu društveni poredak, pružajući okvir za razumevanje nepoznatog i kontrolu nad njim.  Sociolog Zigmunt Bauman povezuje vampirizam sa modernim kapitalizmom, tvrdeći da savremeni društveni vampiri nisu mitološka bića, već elite koje parazitiraju na radničkoj klasi, crpeći nj...