Oblak Kaktusa

Teen Song Ti hodaš kao smak Popiješ pivo pa sedneš na električnu fotelju u sobi crno-belog dima. Kao u vlastitom filmu, uvek te dočeka ista nedođija. Vidiš nju staru zvezdu padalicu. Hoćeš da je utopiš u poluprljavoj vodi otrova i kiselina, pa zapališ cigaru kao znak otpora. Ne govoriš ništa. Crne zmije te obavijaju, proždrljive glave sikću ti blizu. Smeješ se, kao kamen oživljen u trenutku. Frankeštajnova molitva te proganja. Od supermenovog sunca skrećeš pogled stidljivo, dok ti lica vršnjaka, poznanika, drugova, osunčana i blistava, šapuću – bićeš njihova senka. Ali njen osmeh, deteta pravog, vraća te u san o deci napuštenog ostrva. Rušićeš škole, učenja, parole, i otići ćeš s metlom u ruci da se vratiš. Ti hodaš kao smak. Popiješ pivo, sedneš na električnu fotelju u sobi crno-belog dima. Kao u vlastitom filmu, uvek te čeka ista nedođija.                                          ...