Oblak Kaktusa

Nedavno sam imao privilegiju da u ambijentu umetničkog kafića Beti Ford predstavim publici prvu zbirku priča Damjana Pejovića, PUNK IS NOT DEAD... ВЕЧЕРАС. Dok smo te večeri Damjan i ja, u opuštenoj atmosferi, razgovarali o njegovoj knjizi pred okupljenima, naslutio sam da držim u rukama nešto nesvakidašnje. Sada, nakon što sam zbirku pročitao od korice do korice, moji utisci su se iskristalisali. Rado ih delim iz mog ugla. Autor posmatra svet oko sebe i hrabro prenosi na papir svoje utiske, bez imalo ulepšavanja. Već u prvim pričama ove zbirke dočekali su me kratki, gotovo skicozno sažeti fragmenti, svojevrsne literarne „crtice“ koje jednim ubodom pogađaju suštinu. Ti minijaturni prozni bljeskovi ne trpe suvišne reči: stil je sveden do krajnjih granica, ponekad i grub u svojoj jednostavnosti. Ali upravo u toj ogoljenosti leži njihova snaga. Svaka rečenica udara direktno i trgne čitaoca iz uljuljkanosti. Damjan se ne libi da zaroni i u najmračnije teme: od ljubavi i prostitucije, preko...

Ežen Delakroa, Danteova Barka, izvor slike wikimedia commons.    „ Ovo je bila sloboda. Izgubiti svaku nadu bila je sloboda. ” Čak Palahnjuk, Borilački klub ....   „ Omnem spem relinquite, qui intratis ” Svu nadu ostavite, vi koji ulazite. Dante Aligijeri, Božanstvena komedija Sadržaj:  Kako sam naučio da se smejem čitajući o ništavilu Svest, ta najuspelija sabotaža evolucije Društveni klub prevarenih: ludilo kao članarina Sioran, bordeli i Ničeov nesrećni natčovek Bog kao nedovršeni zanatlija: anatomija kosmičke greške Kad bol počne da golica: smeh kao filozofska disciplina Sioran za poneti: filozofski paket za preživljavanje Izvori i literatura Kako sam naučio da se smejem čitajući o ništavilu Velik broj ljudi kada čita Emila Siorana doživljava ga kao mračnog pesimistu, što on svakako jeste bio. Međutim, za razliku od drugih pesimista; od kojih vas uglavnom zaboli glava, pa zaspete ili potonete u neku mešavinu splina i jeftine samosažal...