Oblak Kaktusa

Drevni kineski top, izvor slike wikimedia commons. U savremenom svetu, tehnološki napredak odvija se tolikom brzinom da je ponekad teško pratiti sve promene i zamisliti do kakvih posledica one mogu dovesti. U medijima se još uvek prikazuju „tradicionalne” slike ratnih sukoba:  tenkovi, rovovi, avioni ali istovremeno svedočimo usponu biološkog, sajber, pa čak i tzv. klimatskog ratovanja. Upravo zbog toga smatram da je važno razgovarati sa ljudima koji imaju iskustvo i stručna znanja, naročito kada je reč o novim tehnologijama i njihovoj mogućoj zloupotrebi. Zato sam na razgovor pozvao inženjera mašinstva A. Mitića, čoveka koji je tokom karijere pomno pratio razvoj odbrambenih i ofanzivnih tehnologija, kao i njihov uticaj na društvo. Iako je sada u penziji, i dalje je veoma angažovan u analiziranju savremenih tehnoloških trendova i oružanih sistema. U našem razgovoru dotakli smo se tema kao što su biološko i zvučno oružje, upotreba veštačke inteligencije u vojne svrhe i potencijalna...

Podnošljiv Haos, digitalna obrada, LB „Svako ko teži ka nečemu 'uzvišenijem' mora očekivati da će jednog dana osetiti vrtoglavicu. Šta je vrtoglavica? Strah od pada? Ne, vrtoglavica je nešto drugo osim straha od pada. To je glas praznine ispod nas koji nas mami i privlači, to je želja za padom, protiv koje se, preplašeni, branimo.“ ― Milan Kundera, Nepodnošljiva lakoća postojanja Moralnost je često reč koja se zloupotrebljava u političkom diskursu, posebno kada se opravdava nasilje nad suverenim državama. Milan Kundera je rekao da je borba ljudi protiv moći borba sećanja protiv zaborava. U tom duhu, sećanje na NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine služi kao opomena o pravim motivima te intervencije – ne zbog „moralne svrhe“ ili „principa čovečnosti“ , kako su to tvrdili Toni Bler i Bil Klinton, već zbog geopolitičkih interesa, kontrole resursa i, iznad svega, koristi vojne industrije. Preminuli Džon Pildžer, poznati australijski novinar i dokum...