Oblak Kaktusa

  Slobodan prepev pesme benda Depeche Mode Mnogo je toga. Mnogo, zaista mnogo. Mnogo kao... život. Igra je nova, vidiš, igra u kojoj stvarnost ima dodatak. Ti me spuštaš na kolena, tretiraš me kao psa, a mi to zovemo: gospodar i sluga. Jer ovo je mnogo nalik životu, ta igra među čaršavima: ti si gore, ja sam dole, zaboravimo na jednakost, hajde da igramo igru gospodara i sluge. Hajde da igramo gospodara i slugu. Mnogo je to nalik životu  i zato privlači. Ako prezireš taj prolazni osećaj, ako ti je muka od zabave za jednokratnu upotrebu, onda je ovo... ona prava. Vladanje je ime igre. U krevetu ili u životu, isti je obrazac. Samo što se u jednoj, na kraju dana, ispuniš. Hajde da igramo gospodara i slugu. Dođi. Hajde. Gospodar i sluga. Mnogo je toga. Mnogo, zaista mnogo. Mnogo kao ... život. I baš zato zavodljivo. Ako prezireš prazninu posle potrošnog zadovoljstva, onda je ovo ta igra. Hajde da igramo gospodara i slugu. Dođi. Hajde. Gospod...

Vrt zemaljskih uživanja, Hijeronim Boš, izvor slike: wikimedia commons Mnogi današnji antiglobalisti često previđaju jednu ključnu stvar: globalizam nije savremeni izum. On nije nastao sa internetom, neoliberalizmom, Evropskom unijom ili Silicijumskom dolinom. Naprotiv, globalizam je istorijski fenomen koji se razvija već hiljadama godina, kroz trgovinu, razmenu ideja i tehnologija, širenje religijskih doktrina, migracije i vojna osvajanja. Težnja ka povezivanju, ali i nadzoru i dominaciji, oduvek je pratila razvoj civilizacija. Od najranijih trgovačkih mreža između Mesopotamije i doline Inda, preko Persijskog i Rimskog carstva, srednjovekovne islamske trgovine, Puta svile, pomorske ekspanzije evropskih imperija, pa sve do industrijskog kapitalizma, globalizam se menjao u mehanizmima, ali ne i u svojoj suštini. Njegova logika ostaje postojana: povezivanje kroz strukturu moći. Upravo zato je naivno verovati da ideja multipolarnog sveta označava kraj globalizma. Ona je, u svom aktuelnom ...

Andrzej Wróblewski, Rozstrzelanie V (Execution V), izvor slike: wikimedia commons Jahači na oluji, jahači na oluji. U ovoj kući smo rođeni, u ovaj svet smo bačeni. Kao pas bez svoje koske, kao glumac pozajmljen za ulogu... The Doors, „Riders on the Storm“ (Odlomak iz prepeva pesme) Pre dve godine, pretražujući bespuća interneta, naišao sam na jedan YouTube snimak koji mi je istovremeno delovao i kao tragičan i kao smešan, i podstakao me je da dublje promislim o jednoj temi o kojoj sam i pre puno pisao. U njemu je jedan sveštenik pokušavao da „odbrani“ pravoslavlje od navodno opasne misli Žan-Pol Sartra, fokusirajući se na čuvenu rečenicu iz jedne njegove drame Iza zatvorenih vrata (Huis Clos) : „Pakao - to su drugi“ (L'enfer, c'est les autres). Sveštenik je ovu rečenicu tumačio doslovno (bez da zna da ona potiče iz dramskog dela), kao nekakav sektaški manifest mizantropije, usmeren protiv same ideje zajedništva i ljubavi prema bližnjem. Naravno, takvo tumačenje je u sv...

  (Omaž Branku Miljkoviću) Neće pesma biti samo reč ni dah što zapinje u grlu sveta. Jednom će se svet probuditi, i svaka će senka želeti da govori. Neće biti zidova između ruku, ni vremena koje vuče srce unazad. Istina neće stajati u knjigama, već u travi koja izranja iz pepela. Jednom, neće biti pesnika. Poezija će sići s visokih brda, kao vetar, kao petrihor posle kiše. Knjige će biti zemlja, a zemlja samo ime za dom. Pevaće svi, oni koji su ćutali vekovima, oni koji su gradili zidove i oni što su ih rušili. Pesma će živeti u rukama, u brazdama, u očima koje vide sunce. Ali kad glas postane plima, i reči poteknu iz svakog kamena, ko će se setiti tišine? Ko će pričati o nemosti sveta koji nije znao da govori? Pesma neće tražiti ljubav. Pesma neće tražiti slobodu. Pesma će biti ljubav. Pesma će biti sloboda. I neće više postojati pitanje, da li smo je zaslužili. Biće tu, da izgovori naše ćutanje. Razneseni Svemir, Vladimir Tomić,Oblak Kaktusa Podrži naš blog! ...