Čekajući tebe
Slika iz filma Pink Floyd The Wall, 1982. Jednom sam bio u tvojoj sobi, punoj lica iskrivljenih od bola, likova nedovršenih, izgubljenih u senkama. Bio sam mladić opsednut utvarama, ćutao sam pred senkama, i one su ćutale. Velike bronzane statue žena, nepomične kao spomenici zaborava. Priroda je nestala, ostao je samo zamrznut svet, beskraj fabričkih i hotelskih soba, gde lutaju izgubljene duše. Nije bilo patnje, ali nije bilo ni sreće. Statue pevačice Jozefine i naroda miševa, zaleđene u večnom plesu bez zvuka. U velikom zatvoru Purga, dete čudovišta naricalo je mazohističke pesme. Nakazno dete Tame, koje sanja Bodlerovo gubilište. Bio sam senka među senkama, gledao sam zidove, oljuštene i pune tišine, kao da je svaki trenutak bio zaleđen, vreme se nije pomeralo, kao plamen koji sagoreva pesnika, jer u svetu bez vatre, pesme umiru. Tišina je postala pesma bez reči, a odjeci bola uvlačili su se u moje misli, kao Blejkov tigar i jagnje, svezani u surovom skladu. Jer u svetu ...