Oblak Kaktusa

Scena iz filma Zona interesa Sadržaj: Uvodni pregled Zona interesa: svakodnevnica pored logora Kroz ritual Brijanja zveri ( Rapa das Bestas) Banalnost zla: Hana Arent i obični zločinci Poslušnost i efekat Lucifera: Milgram i Zimbardo Modernost i Holokaust: Bauman o birokratiji genocida Zločini iz poslušnosti: odgovornost pojedinca Zversko u književnosti: Kormak Makarti Ekstremni sadizam: Pasolinijev Salò ...

Danas, ako se želi promena vlasti, mogli bi da u ponedeljak i utorak stanu svi sektori, ne samo škole i fakulteti. Ključ bi bio u energetskom sektoru – proizvodnji električne energije i uglja – baš kao što je to bio slučaj sa Kolubarom 29. septembra 2000. godine. Međutim, situacija je sada drugačija. Firme u zemlji su u velikoj meri privatizovane i često u vlasništvu stranih kompanija. Na primer, dok je Rudarski basen Kolubara još u državnom vlasništvu preko EPS-a, eksploatacija zlata u Srbiji, uključujući Bor, je pod kontrolom kineske kompanije 'Ziđin' . Ta kompanija ne samo da iskopava naše zlato, već ga i prodaje nazad Srbiji, što dodatno komplikuje položaj resursa i strateških sektora u zemlji. Ovaj momenat osvetljava suštinsku razliku između političkih i ekonomskih okolnosti pre petooktobarskih promena 2000. godine i današnjeg stanja. Strateški sektori, kao što su energetika, rudarstvo i infrastruktura, danas su pod velikim uticajem stranih kompanija, što ima duboke posled...

Pitanje vampirizma kroz istoriju i kulturu predstavlja moćan simbol koji obuhvata mitološke, društvene, filozofske i okultne aspekte. Vampiri funkcionišu kao arhetipske figure povezane sa strahom od smrti, željom za besmrtnošću, ali i sa eksploatacijom i moći. Ova tema dobija savremene interpretacije, posebno kroz filmove poput Get Out (2017) , gde vampirizam služi kao alegorija za društvene probleme poput rasizma i zloupotrebe nauke.  Antropolog Bronislav Malinovski naglašava da su rituali povezani s vampirima odraz kolektivnog straha od smrti i haosa. Prema njemu, ove priče omogućavaju zajednici da se suoči s traumom smrti kroz mitologizaciju pretnji koje dolaze „s one strane“ (1). Takvi narativi reafirmišu društveni poredak, pružajući okvir za razumevanje nepoznatog i kontrolu nad njim.  Sociolog Zigmunt Bauman povezuje vampirizam sa modernim kapitalizmom, tvrdeći da savremeni društveni vampiri nisu mitološka bića, već elite koje parazitiraju na radničkoj klasi, crpeći nj...

„Žica, kupina, pokretna brava, Tri guske u jatu, Jedna je letela na istok, druga na zapad, A treća je letela iznad kukavičjeg gnezda.” (1)  Dođe nekad tako period kada iznova opet gledam kultna filmska ostvarenja, isto kao što se vraćam klasicima književnosti koje sam čitao još u srednjoj, poput Gogolja ili Kafke. Jedan od tih filmova, kojem sam se nedavno vratio, jeste „Let iznad kukavičjeg gnezda” Miloša Formana. Ovaj  film predstavlja dublju priču o sukobu individualnosti i sistema, priču o ljudskom duhu zarobljenom u okvirima represije. Inspirisan novelom Kena Kizija, Forman je uspeo da prenese slojevitost originalnog dela na veliko platno, istovremeno ga prilagođavajući univerzalnim temama koje prevazilaze granice vremena i prostora. Naslov filma, preuzet iz dečije pesmice spomenute u romanu, nosi u sebi simboliku oslobađanja i transcendencije. Kukavičje gnezdo postaje metafora za represivne sisteme – mentalnu bolnicu u priči – u kojima se individualnost guši zarad održa...