Oblak Kaktusa

Reč obrazovanje u srpskom jeziku priziva formiranje, oblikovanje nečega što nije samo spoljašnje, već duboko unutrašnje. Radi se o procesu u kojem se razvija karakter, misao, lično shvatanje morala umesto onog morala stada, i sposobnosti pojedinca. Ipak, današnji obrazovni sistemi zaboravljaju ovu suštinsku dimenziju. Umesto da nas vode ka vrlini i lepoti, oni nas guraju u okvire kompeticije, ocenjivanja i birokratskih formi. Da li je to obrazovanje? Ili je to samo struktura koja sputava potencijal ljudskog duha? Formalno obrazovanje, onako kako ga danas poznajemo, pretvorilo se u trku za ocenama, sertifikatima i diplomama. Albert Ajnštajn otvoreno je kritikovao ovaj sistem, nazivajući ga ubistvom kreativnosti. Nikola Tesla jasno je isticao kako su ocene i formalna struktura škole bile samo prepreka njegovoj radoznalosti i unutrašnjem istraživačkom porivu. Da li su takvi ljudi, čiji je doprinos čovečanstvu nemerljiv, mogli procvetati unutar sistema koji vrednuje uniformnost više od or...

  Anri Bergson sa svojom ćerkom, izvor slike wikimedia commons Filozof Anri Bergson (1859-1941) , ostavio je dubok trag u filozofiji, posebno kroz svoja promišljanja o pojmu vremena. Ono što je zanimljivo kod Bergsona jeste da je svojom filozofijom prkosio tadašnjem naučnom i filozofskom establišmentu. Poznat je po konceptu trajanja ( fr. durée ), ideji koja redefiniše kako razumemo vreme, legendarnoj debati sa Albertom Ajnštajnom i puno drugih stvari. On je tvrdio da se u subjektivnom osećaju vremena zapravo krije prava priroda vremena, dok je ono što naučnici mere sekundama i minutama vrsta konstrukta koji ne uspeva da uhvati istinsku suštinu vremena. Bergsonova filozofija je način mišljenja vremena kao nečega što je fluidno, neprekidno, i što se ne može uhvatiti ili analizirati pomoću racionalnih ili matematičkih metoda. Vreme se obično posmatralo kao niz diskretnih momenata koji se mogu meriti, numerisati i analizirati. U ovom kontekstu, nauka je posmatrala vreme kao nešto sp...