Oblak Kaktusa

  Obrada slike i digitalni dodaci Marijana Expri Tomić   https://www.behance.net/marijanatomicexpri Sadržaj:  Uvod Palanka kao stanje duha Zatvorenost i strah od drugačijeg Kolektivni duh nasuprot individualnosti Palanački duh na filmu Lepota poroka: sudar palanke i slobode Dogville: mračna alegorija palanke Trumanov šou: bekstvo iz savršene palanke Konformista: cena konformizma Stvaralaštvo kao čin oslobođenja Uvod Zamislite malo mesto iza sedam brda, sa glavnom ulicom, pijacom i neizbežnom čaršijom gde se svi znaju po imenu odnosno nadimku (onom koji su vam drugi dali). Život tamo teče sporo i poznato. Svaki dan je gotovo isti kao prethodni, a svaka promena se doček...

Monohrom, monolit/digitalna obrada Filozofija je oduvek zauzimala posebno mesto u ljudskom razmišljanju, ali njen status kao discipline izaziva zabune. Da li je filozofija nauka? Mnogi su pokušavali da je svrstaju u isti okvir sa naučnim disciplinama, dok drugi naglašavaju njenu posebnost. Da bismo razumeli zašto filozofija nije nauka, potrebno je osvrnuti se na prirodu filozofskog promišljanja i na dela filozofa poput Hajdegera, Ničea, Vitgenštajna, Jaspersa i mnogih drugih. Martin Hajdeger filozofiju opisuje kao pokušaj da se suočimo s pitanjem samog bića: „Suština filozofije je postavljanje pitanja o biću“ (1). Njegov rad nije strukturisan kao naučna analiza; on se oslanja na duboku introspekciju i ispitivanje iskustva. Hajdegerova terminologija i stil nisu namenjeni da pruže jasne odgovore, već da otvore nove horizonte mišljenja, vodeći čitaoca u introspektivno preispitivanje. Ovo jasno pokazuje da filozofija nije naučna disciplina, jer se ne bavi takozvanim objektivnim dokazivanje...

Slika mrtvih valova i luka, inspirisana pesmom od Rata do rata, benda Atomsko Sklonište, digitalna izrada po instrukcijama za DALL-e „Ostaće nam samo Te betonske ruke I mrtva mora Bez valova i luke” Iz pesme "Od rata do rata", grupe Atomsko Sklonište Kada govorimo o transhumanizmu i njegovim težnjama da prevaziđe granice ljudskog bića, otvara se duboko filozofsko pitanje: šta zapravo znači biti čovek i da li tehnološki napredak može ili treba da zameni suštinske elemente ljudskog iskustva? Transhumanisti i tehnokrate često pronalaze svoje inspiracije u velikim filozofskim imenima i idealima, ali u toj svojevrsnoj inspiraciji umeju duboko da pogreše, promašujući suštinu onoga što ta učenja zapravo prenose. Među njima, Niče je jedno od imena koje se neretko i nepromišljeno koristi kao opravdanje za njihove snove o nadčoveku koji će, uz pomoć veštačke inteligencije, neuroloških implantata i genetskih modifikacija, nadmašiti sopstvene prirodne kapacitete i živeti bez bola i patnj...