Oblak Kaktusa

Ulazak Hrista u Brisel, Džejms Ensor, izvor slike wikimedia commons Pre neki dan na svom fejsbuk profilu sam zapisao sledeće: Izraz „Era vulgaris“ (Vulgarna era) nije izmislio A. Krouli, ali on mu je dao jedno posebno značenje. Usput, njegov stil pisanja nije baš moj cup of tea, jer previše koristi zatvorene, hermetičke izraze, često bez didaktičkog mosta ka čitaocu. Ali konkretno ovaj pojam je precizno i efektno oblikovao. Era vulgaris kod Kroulija ne označava samo uobičajeno brojanje godina (kako se termin koristio u srednjem veku), već mnogo dublje: epohu duhovne nesvesnosti, mase, kolektivne iluzije i gubitka unutrašnje volje. To je vreme pre buđenja, pre Eona Horusa, kada čovek još veruje da autoritet dolazi spolja. Pojam ostaje više nego relevantan i danas. Nije to uvideo samo Krouli. Mnogi mislioci iz njegovog vremena, ali i ranije, krajem 18. i 19. veka, uočili su ono što Bela Hamvaš naziva duhovnim potopom. Potop više nije fizički kao u Bibliji il...

Thought form of Charles Gounod's music, according to Annie Besant and C.W. Leadbeater in Thought Forms (1901)   „U magijskom univerzumu ne postoje slučajnosti i ne postoje nezgode. Ništa se ne događa osim ako neko ne želi da se dogodi. Dogma nauke je da volja nikako ne može uticati na spoljašnje sile, i mislim da je to apsurdno. To je isto tako loše kao i crkva. Moj pogled na svet je potpuno suprotan naučnom pogledu. Verujem da ako naletite na nekoga na ulici, to se desilo sa razlogom. Kod primitivnih naroda kažu da je neko ko je ugrizen od zmije – ubijen. I ja verujem u to. Pošto reč 'magija' često izaziva konfuzno razmišljanje, želeo bih tačno da objasnim šta pod tim podrazumevam, kao i magijsko tumačenje takozvane realnosti. Osnovna pretpostavka magije je tvrdnja o 'volji' kao primarnoj pokretačkoj sili u ovom univerzumu – duboko uverenje da se ništa ne događa osim ako neko ili nešto to ne želi. Meni je to oduvek delovalo očigledno... Iz perspektive magije, nema ...

Izvor slike wikimedia commons, Vodonoša Jedna od ključnih simboličkih karakteristika Vodolije, koju valja napomenuti, jeste njen paradoks – iako je Vodolija astrološki znak vazduha, uvek je prikazana kao figura (ženska ili muška), koja nosi krčag s vodom. Na prvi pogled, to deluje kao nelogičnost, ali u toj kontradikciji leži dublja poruka. Voda simbolizuje osećanja, intuiciju i duhovnu suštinu katkad i nesvesno, dok vazduh predstavlja intelekt, um i racionalnu dimenziju. Vodolija je, dakle, simbol intelekta koji nosi odgovornost prema vodi – prema osećanjima i duhovnim vrednostima. Krčag se može interpretirati kao simbol izbora: voda u njemu može biti prosuta, izgubiti se i uništiti sve što nosi, ili pak očuvana, pretočena i upotrebljena kao snaga obnove i prosvetljenja. Doba Vodolije je upravo ta prekretnica u kojoj čovek mora pronaći ravnotežu između uma i srca, racionalnog i intuitivnog, svetlosti i dubina. Hoće li krčag biti prazan ili pun, zavisi od odgovornosti svakog pojedinca...