Oblak Kaktusa

  „Smrt nam se svima smeši, zato uzvratimo joj osmeh“.   Sokrat       Jednom mi je jedan poznanik, u naletu pesimizma i  zamora, rekao:  „Mi smo svi tragičari, svi ćemo umreti“.  Ta rečenica, u svojoj banalnoj istinitosti, sažima apsurdnu postavku ljudskog stanja. Rođeni smo bez pristanka, bačeni u egzistenciju čija su pravila fluidna, a ishod fiksan. Svi smo mi tragični junaci u komadu koji nismo pisali, a naš jedini pravi antagonista, jedini istinski besmrtnik na ovoj pozornici, jeste sama Smrt. U savremenom diskursu, preplavljenom onim što prepoznajemo kao „prostituciju intelekta“ - gde se i najdublje ljudske traume banalizuju i pretvaraju u lako svarljive ideološke narative; svaki pokušaj autentičnog govora o smrti deluje kao unapred izgubljena bitka. O smrti se danas ili ćuti na bolnički sterilan način, ili se o njoj govori sa neutemeljenom, propagandnom pseudo-metafizičkom pompom. Sokratov poziv na osmeh je, dakle, poziv na...

  Slobodan prepev pesme benda Depeche Mode Mnogo je toga. Mnogo, zaista mnogo. Mnogo kao... život. Igra je nova, vidiš, igra u kojoj stvarnost ima dodatak. Ti me spuštaš na kolena, tretiraš me kao psa, a mi to zovemo: gospodar i sluga. Jer ovo je mnogo nalik životu, ta igra među čaršavima: ti si gore, ja sam dole, zaboravimo na jednakost, hajde da igramo igru gospodara i sluge. Hajde da igramo gospodara i slugu. Mnogo je to nalik životu  i zato privlači. Ako prezireš taj prolazni osećaj, ako ti je muka od zabave za jednokratnu upotrebu, onda je ovo... ona prava. Vladanje je ime igre. U krevetu ili u životu, isti je obrazac. Samo što se u jednoj, na kraju dana, ispuniš. Hajde da igramo gospodara i slugu. Dođi. Hajde. Gospodar i sluga. Mnogo je toga. Mnogo, zaista mnogo. Mnogo kao ... život. I baš zato zavodljivo. Ako prezireš prazninu posle potrošnog zadovoljstva, onda je ovo ta igra. Hajde da igramo gospodara i slugu. Dođi. Hajde. Gospod...

Slika: Mark Šagal – „Golgota“ Slobodan prepev pesme „ Nuklearan “  Majka Oldfilda Dok stojim na ivici kratera, kao što proroci nekad rekoše, pepeo je sada hladan. Nema više metaka, žar je ugasnuo. Vetar mi šapuće priče o braći koju sam izgubio, pustoš i očaj; kakav nered stvorismo; kad je sve pošlo tako naopako? Posmatram sa ruba ovog cirkusa, čekam da igre počnu. Gladijatori potežu mačeve, spremaju se za armagedon. Ja sam nuklearan, ja sam divlji, raspadam se iznutra; srce od slomljenog stakla, osakaćeno; duboko u meni   napušteno dete. Dok stojim na pragu podzemlja, gledam u bezdan, nadam se čudu, bekstvu iz svega ovoga. Vetar mi šapuće priče o životu koji je minuo, pustoš i očaj; kakav nered stvorismo, kad sve je pošlo tako naopako? Ja sam nuklearan, ja sam divlji, raspadam se iznutra; srce od slomljenog stakla, osakaćeno; duboko u meni   napušteno dete. Sadržaj: Smena doba: Raspad starog poretka i haotično rađanje novog Eon Horusa: Mit o detetu i novo d...