Oblak Kaktusa | Filozofski eseji, književnost i kulturna kritika

RSVTOK, Tajna atomske energije Pijem da ne bih poludeo, pušim da ne bih bolovao. Govorim čuvaru, mislim o društvu. Kamen zaboden u kičmu – bol teži od reči. Njime dozivam mrtve prijatelje. Sagorevam i umirem, kao njive pšenice. Kajanje ne zadržava, ali ostajem – u svetu bez vođe. Sada je sve ismejani klaun: budalasti upravljači ljudskih duša govore o budućnosti, a ni sadašnjost ne razumeju. Oni imaju još drskosti – da pitaju, da budu besni. Uzeli su gotovo sve čoveku, koji nemo i tiho posmatra ponor svoje propasti. Ali, jedna stvar je ostala: jedna iskra, jedno seme, nešto bezimeno, skriveno od svih bombi sveta. Ružno oružje – najgori ljudski izum. Oružje koje preti bombama, kao da su one Božji dar, a ne dar zla. Ružni grad, napušteno selo, i crkva koja hvali ružnoću. Želi osvetu. To je resantiman, kako ga je zvao Zaratustra. Jadna rulja misli da je sila u Bogu, i da je Bog sila. Ali Kralj Neba silu ne pita, niti s njom ima išta. .... Я пью, чтобы не сойти с ума, курю, чтобы не чувство...

  Izvor slike: https://www.japantimes.co.jp/culture/2012/06/28/arts/openings-in-tokyo/the-nude/ Japanske devojke oličavaju suptilnu i vreoma razvijenu estetiku erotike koja je daleko od sirovih interpretacija. Njihova lepota ne leži samo u fizičkim atributima već u sposobnosti da stvore prisustvo koje oslikava senzualnost kroz kulturu, gestove i atmosferu. Ovo je lepota koja ne privlači eksplozivno, već suptilno gradi intenzitet, poput plime koja neumitno raste, tiha, ali nezaustavljiva. Izvor slike: wikimedia commons Kada govorimo o erotici u kontekstu japanske kulture, moramo razumeti njenu istorijsku povezanost sa umetnošću i svakodnevicom. Tradicionalna umetnost poput ukiyo-e gravura, često je istraživala ljudsku intimnost na način koji je bio duboko estetski i filozofski. U delima umetnika poput Kitagave Utamara i Kacušike Hokusaija, ženstvenost je predstavljena kao spoj prirodnog i transcendentnog, često povezivanog s harmonijom prirode i ljudskih emocija. Izvor slike:wi...

„Žica, kupina, pokretna brava, Tri guske u jatu, Jedna je letela na istok, druga na zapad, A treća je letela iznad kukavičjeg gnezda.” (1)  Dođe nekad tako period kada iznova opet gledam kultna filmska ostvarenja, isto kao što se vraćam klasicima književnosti koje sam čitao još u srednjoj, poput Gogolja ili Kafke. Jedan od tih filmova, kojem sam se nedavno vratio, jeste „Let iznad kukavičjeg gnezda” Miloša Formana. Ovaj  film predstavlja dublju priču o sukobu individualnosti i sistema, priču o ljudskom duhu zarobljenom u okvirima represije. Inspirisan novelom Kena Kizija, Forman je uspeo da prenese slojevitost originalnog dela na veliko platno, istovremeno ga prilagođavajući univerzalnim temama koje prevazilaze granice vremena i prostora. Naslov filma, preuzet iz dečije pesmice spomenute u romanu, nosi u sebi simboliku oslobađanja i transcendencije. Kukavičje gnezdo postaje metafora za represivne sisteme – mentalnu bolnicu u priči – u kojima se individualnost guši zarad održa...

Razneseni Svemir Usisivač u uglu - pravi je simbol otuđenja. On gleda, ja gledam. Nećemo se sresti danas. Kuvanje me ne vređa: paradajz baca svoje seme na zvezde, kao što misli bacaju senke. Oni kažu: čistoća je pola zdravlja . Ja kažem: misli nisu ni trećina podova. Tegle? Dignem ih kao što se reči dižu u stihu. Ali prašina - prašina je tišina koja se uvlači, ne traži mesto, samo je tu, kao pitanje bez kraja. Ruka što briše stolove razbija ogledala, zato ih ne brišem. Odbijam sjaj. Želim haos: podovi kao električni okeani gde brodovi misli nes...

Kazimir Maljevič, Letnji pejzaž, izvor slike: wikimedia commons Kazimir Maljevič, ruski umetnik i filozof, svojim delima i idejama prešao je granice običnog razumevanja umetnosti. Njegovo promišljanje o stvarnosti, umetnosti, prirodi i čovekovoj težnji ka savršenstvu predstavlja duboku i složenu filozofsku perspektivu koja ostaje relevantna i danas. Njegovi tekstovi odnosno sabrana dela pod naslovom: Bog nije zbačen,   otkrivaju jedinstvenu perspektivu o vezi između misli, stvarnosti i čovekovog mesta u kosmosu. Kazmir Maljevič, Devojka sa cvećem, izvor slike: wikimedia commons U središtu Maljevičevog promišljanja nalazi se pojam uzbuđenja, koje vidi kao temeljni princip života i svemira. Uzbuđenje je neuhvatljiva, čista energija koja pokreće sve što postoji. Ono ne podleže zakonima fizike, logike ili ljudske misli. Maljevič tvrdi da je uzbuđenje izvor svake misli i manifestacije stvarnosti: „Uzbuđenje je kosmički plamen koji živi od bespredmetnog.“ (1)  Kazimir Maljevič,...

Reč obrazovanje u srpskom jeziku priziva formiranje, oblikovanje nečega što nije samo spoljašnje, već duboko unutrašnje. Radi se o procesu u kojem se razvija karakter, misao, lično shvatanje morala umesto onog morala stada, i sposobnosti pojedinca. Ipak, današnji obrazovni sistemi zaboravljaju ovu suštinsku dimenziju. Umesto da nas vode ka vrlini i lepoti, oni nas guraju u okvire kompeticije, ocenjivanja i birokratskih formi. Da li je to obrazovanje? Ili je to samo struktura koja sputava potencijal ljudskog duha? Formalno obrazovanje, onako kako ga danas poznajemo, pretvorilo se u trku za ocenama, sertifikatima i diplomama. Albert Ajnštajn otvoreno je kritikovao ovaj sistem, nazivajući ga ubistvom kreativnosti. Nikola Tesla jasno je isticao kako su ocene i formalna struktura škole bile samo prepreka njegovoj radoznalosti i unutrašnjem istraživačkom porivu. Da li su takvi ljudi, čiji je doprinos čovečanstvu nemerljiv, mogli procvetati unutar sistema koji vrednuje uniformnost više od or...

Monohrom, monolit/digitalna obrada Filozofija je oduvek zauzimala posebno mesto u ljudskom razmišljanju, ali njen status kao discipline izaziva zabune. Da li je filozofija nauka? Mnogi su pokušavali da je svrstaju u isti okvir sa naučnim disciplinama, dok drugi naglašavaju njenu posebnost. Da bismo razumeli zašto filozofija nije nauka, potrebno je osvrnuti se na prirodu filozofskog promišljanja i na dela filozofa poput Hajdegera, Ničea, Vitgenštajna, Jaspersa i mnogih drugih. Martin Hajdeger filozofiju opisuje kao pokušaj da se suočimo s pitanjem samog bića: „Suština filozofije je postavljanje pitanja o biću“ (1). Njegov rad nije strukturisan kao naučna analiza; on se oslanja na duboku introspekciju i ispitivanje iskustva. Hajdegerova terminologija i stil nisu namenjeni da pruže jasne odgovore, već da otvore nove horizonte mišljenja, vodeći čitaoca u introspektivno preispitivanje. Ovo jasno pokazuje da filozofija nije naučna disciplina, jer se ne bavi takozvanim objektivnim dokazivanje...

Iskrcavanja Kolumba, John Vanderlyn-izvor slike: wikimedia commons U prvoj priči iz zbirke priča Zvezdani časovi čovečanstva, Štefana Cvajga, koja se zove "Bekstvo u besmrtnost,"  pisac nam donosi slojevitu i dublju refleksiju o pohlepi, ambiciji i tragičnom nesporazumu između kultura. Priča prati Vaska Nunjesa de Balbou, istraživača i kolonizatora, u njegovom očajničkom pokušaju da postigne besmrtnost kroz otkriće Tihog okeana. Međutim, Cvajg kroz majstorsku ironiju i suptilnu kritiku kolonijalne mentalnosti oslikava Balboin podvig ne kao veličanstveno dostignuće, već kao duboko tragičnu priču o pohlepi i nesreći. Balboa nije junak u tradicionalnom smislu; on je razbojnik i avanturista, čiji je motiv daleko od plemenitog. Žudeći za slavom, bogatstvom i priznanjem, Balboa kreće u neizvesnu ekspediciju preko opasnih džungli i planina Paname kako bi otkrio obećanu „Zemlju zlata.“ Međutim, iza te veličanstvene vizije krije se očajnički pokušaj da pobegne od političkih neprijat...

Raja Ravi, Kali-izvor slike: wikimedia commons Postoji taj jedan roman koji sam pročitao 2017. godine, i u poslednjih sedam godina, kada su romani u pitanju, on je ostavio jak utisak na mene; više nego razne druge knjige. Prepričavao sam je i preporučivao brojnim ljudima i čak poklanjao svoju raskupusanu verziju, smatrajući da neki moji prijatelji treba da iskuse njen svet i njene ideje. Ta knjiga je Oštrica brijača Somerseta Moma, roman koji istražuje pitanja smisla, duhovnosti i neprilagođenosti u svetu vođenom površnim vrednostima. „ Ustani, probudi se, traži mudrost i spoznaj. Put je težak za preći, poput oštre ivice brijača – tako govore mudri.“ — Katha Upanišade, epigraf romana Oštrica brijača Izvor slike, sajt izdavačke kuće Laguna Momov roman počinje ovom porukom iz drevnih hinduističkih spisa, pozivom na buđenje i izlazak iz sigurnosti svakodnevnog. Taj put traženja istinske mudrosti je poput „oštre ivice brijača“, gde je lako izgubiti ravnotežu, a svako kolebanje može donet...