Oblak Kaktusa

RSVTOK, Tajna atomske energije Pijem da ne bih poludeo, pušim da ne bih bolovao. Govorim čuvaru, mislim o društvu. Kamen zaboden u kičmu – bol teži od reči. Njime dozivam mrtve prijatelje. Sagorevam i umirem, kao njive pšenice. Kajanje ne zadržava, ali ostajem – u svetu bez vođe. Sada je sve ismejani klaun: budalasti upravljači ljudskih duša govore o budućnosti, a ni sadašnjost ne razumeju. Oni imaju još drskosti – da pitaju, da budu besni. Uzeli su gotovo sve čoveku, koji nemo i tiho posmatra ponor svoje propasti. Ali, jedna stvar je ostala: jedna iskra, jedno seme, nešto bezimeno, skriveno od svih bombi sveta. Ružno oružje – najgori ljudski izum. Oružje koje preti bombama, kao da su one Božji dar, a ne dar zla. Ružni grad, napušteno selo, i crkva koja hvali ružnoću. Želi osvetu. To je resantiman, kako ga je zvao Zaratustra. Jadna rulja misli da je sila u Bogu, i da je Bog sila. Ali Kralj Neba silu ne pita, niti s njom ima išta. .... Я пью, чтобы не сойти с ума, курю, чтобы не чувство...

Claude Lorrain - "Ascanius Shooting the Stag of Sylvia", wikimedia commons . „Solomon kaže: Nema ničeg novog pod suncem. Kao što je Platon zamišljao da je svo znanje samo sećanje, tako i Solomon donosi svoj sud, da je svaka novina ništa drugo do zaborav .” Fransis Bejkon   Ovaj citat pojavljuje se u  Borhesovoj priči "Besmrtnik" Kada govorimo o duši, često se vraćamo na filozofska dela koja su oblikovala naše razumevanje svesti, znanja i egzistencije. U prvom delu ove rasprave, osvrnuli smo se na biljke i njihovu moguću sposobnost da osećaju bol  kao i Aristotelovo shvatanje pojma duše, ali ovaj drugi deo vodi nas kroz dublje razmatranje duše iz perspektive Platonove teorije anamneze i njenog odnosa prema patnji i znanju. Platonova anamneza predstavlja jedno od najdubljih filozofskih razmatranja o prirodi znanja, postavljajući pitanje o poreklu duše, njenom sećanju na svet ideja, i procesu ponovnog otkrivanja istine. Prema Platonu, duša je besmrtna i postojala je...

Pretpostavka pojedinih vegana je da biljke ne osećaju bol pošto nemaju centralni nervni sistem i druge biološke karakteristike kao ljudi i mnoge životinje, pa je stoga njihova konzumacija bolja ili ispravnija u etičkom smislu. Naglasak je na ovome prvom što sam napisao, da je to: pretpostavka, jer mi ne možemo sa stoprocentnom sigurnošću tvrditi da biljni svet ne trpi bol, niti nauka to tvrdi u nekom definitivnom smislu, već se dugo pretpostavljalo da je možda tako, da bi trebalo biti tako. Ipak, ispostavilo se iz istraživanja, najviše u protekle tri decenije, da to baš i nije tako kako smo mislili, a daljim čitanjem ovog teksta otkriće se zašto. Kada sam dublje zašao u ovu temu, i pritom sam se trudio da budem nepristrasan, uvideo sam da se s jedne strane pojedine stvari u svakodnevnoj percepciji ljudi, nisu mnogo promenile od vremena Aristotela pa do sada; ali s druge strane neke su se promenile tako da gube veze sa izvornim značenjima mnogih pojmova. Naglašavam ovu nepristrasnost, j...