Posts

Mala ceremonija pranja savesti: Zašto volimo uglađeni kriminal

Image
Džejms Ensor, Intriga, izvor slike: Wikimedia Commons Piše: Vladimir Tomić Meni je neverovatno koliko ljudi vole onaj fini, uglađeni kriminal koji se uopšte ne predstavlja kao kriminal. Naprotiv, on dolazi namirisan, obrijan, gramatički ispravan, sa urednim potpisom, memorandumom, pečatom i obaveznom pričom o redu, radu, napretku, stabilnosti i odgovornosti. Nad takvim kriminalom se gotovo niko ne zgražava. Ljudi ga često i ne vide. Ili ga vide, pa ga zovu drugačije. Zovu ga procedura, poslovanje, realnost, tržište, reforma, nužna mera. Ali kada neko ukrade čokoladicu, limenku piva i sok, tada se odjednom probudi moral. Tada se cela gomila seti pravde. Tada se lepe slike po radnji, tada kreće javni prezir, tada sitni čovek postaje pogodan da primi na sebe svu tuđu prljavštinu. Dok sam ranije živeo na levoj obali Dunava, u tom našem nesrećnom prigradskom...
Post a Comment
Pročitaj više»

Različitost kao pretnja tuđoj ravnoteži

Image
Remedios Varo – Fenomen bestežinskog stanja (1963) Nacionalni muzej žena u umetnosti, Vašington Piše: Vladimir Tomić Različitost uopšte nije tako laka za prihvatanje kao što se voli govoriti. Ne mislim ovde prvenstveno na različitost u mišljenju, ukusu ili stavu, nego na onu dublju, neugodniju i stvarniju različitost: različitost u načinu života. Tu se stvari lome mnogo pre nego što ih iko izgovori. Jer stav možemo saslušati, sa njim se čak i kurtoazno ne složiti, ali način života drugog čoveka, ukoliko je zaista njegov, ukoliko je organski, dosledan i proživljen, deluje mnogo snažnije od bilo kog mišljenja. On ne ulazi u raspravu, nego u naš mir. Jako je malo ljudi koji iskreno prihvataju da drugi može živeti drugačije, a da ga pritom ne treba popravljati, prevoditi na sopstveni jezik, uvoditi u sopstveni sistem vrednosti. Većina će deklarativno braniti pravo n...
Post a Comment
Pročitaj više»

Mi smo program u tuđem bioskopu: O kosmičkom voajerizmu Frenka Herberta

Image
  Korice prvog izdanja knjige; izvor slike wikimedia commons Piše: Vladimir Tomić –Šta je vreme za Kemse? – Vreme je naša igračka. Frenk Herbert, Stvaraoci Neba Frenk Herbert je danas prevashodno poznat po Dini, a opet se vratilo veliko interesovanje za taj njegov magnum opus, pogurano i novim talasom ekranizacija, posebno filmom „Dina: Drugi deo“ iz 2024. godine. [1] Ja sam Dinu čitao mnogo davno, kao dete, pa postoje delovi koji su izbledeli, ali sam se nedavno opet podsetio te fantastične knjige. Mnogi ljudi koji nisu fanovi naučne fantastike izbegavaju tu knjigu, jer imaju unapred predrasudu da je to neka pucačina laserima u stilu „Ratova zvezda“. Srećom, žanrovski sam oduvek bio eklektik i ne postoji književni žanr koji manje ili više favorizujem, iako neke jesam čitao više u ...
Post a Comment
Pročitaj više»

Agresija, Gnoza i Glad: Zašto reč „vegan“ pali fitilj?

Image
Rembrant, Oderani vo (1655). Piše:  Vladimir Tomić Ja nisam vegan. Ipak, izuzetno poštujem vegane. Ne kao ideološku grupu, nego kao pojedince koji su doneli odluku da prestanu da jedu sve životinjskog porekla. Zašto? Zato što samom svojom egzistencijom krenu da provociraju ustaljene norme i naše poglede na život i svet. Mnogo puta sam branio vegane u isključivo mesojednim društvima, iako sam lako mogao biti konformista i ćutati. Dešavalo se više puta da u društvu čujem pljuvanje po veganstvu kao po nekom modernom, pomodnom trendu. Ne sporim da ima i vegana kojima je to „trendy“, „cool“ i slična pozerska priča – kao i uvek kada se neka ideja omasovi, pojave se tupani, ali oni me ne zanimaju. Zanima me onaj dublji razlog zašto tuđi tanjir izaziva toliki bes. Interesantno mi je kako mnogi muškarci, pa čak i žene, postaju ratoborni i agresivni na sam pojam ...
1 comment
Pročitaj više»

„Sram me bilo“: Odrastanja u kulturi srama by Leta Bičarski

Image
Piše: Vladimir Tomić Zatekoh malopre sebe kako umesto da na tastaturi ukucam reč studiozno , krenuh da kucam reč gubiozno ... Fenomenalna reč za knjigu koju upravo čitam u izdanju Neos izdavaštva. (Nisam duže čitao nekog ženskog autora kada je proza u pitanju, pa eto prilike da svet malo posmatram i iz ženske perspektive). Roman „ Sram me bilo “ autorke Lete Bičarski ( Neos izdavaštvo, 2024 ) predstavljen je kao „jedinstvena zbirka priča isprepletenih u roman“ , odnosno mozaik iskrenih sećanja i ispovesti iz burnih devedesetih godina, smeštenih u jednom industrijskom gradu. To je intimna ispovest satkana od kratkih, fragmentarnih poglavlja koja prate odrastanje glavne junakinje u Srbiji tokom tog haotičnog doba. Autorka vešto gradi strukturu romana kroz naizgled samostalne priče, koje se uklapaju kao delići slagalice u jednu veću sliku: sliku odrastanja bez cenzure i ulepšavanja. Iz poglavlja u poglavlje ulazi...
Post a Comment
Pročitaj više»

Ko nam govori istinu o vazduhu: Razgovor sa meteorologom Milenkom Jovanovićem

Image
Ko nam govori istinu o vazduhu? Kako se meri zagađenje, ko odlučuje o indeksima i zašto vizuelni prikaz može da promeni javnu percepciju bez menjanja brojki. Ko je Milenko Jovanović Milenko Jovanović je meteorolog i dugogodišnji stručnjak za monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Šira javnost ga je upoznala nakon što je upozorio na izmene načina prikaza i ocenjivanja kvaliteta vazduha na zvaničnim platformama, tvrdeći da takve izmene mogu da stvore blažu sliku stvarnog stanja. O tom sporu izveštavali su N1 i Insajder, uključujući navode da su kriterijumi i parametri prikaza menjani više puta i da je Jovanović nakon toga ostao bez posla. Razgovarao: Vladimir Tomić  |  Odgovara: Milenko Jovanović Kada kažete „kvalitet vazduha”, šta je to u najstrožem stručnom smislu: koje veličine i koje supstance su ključne, a koje javnost često pogrešno uzima kao jedini kriterij...
Post a Comment
Pročitaj više»

O pisanju i pitanju: Zašto pišemo?

Image
Onore Domije, Don Kihot (Izvor slike: Wikimedia Commons) Piše: Vladimir Tomić Poslednjih nekoliko meseci, kroz ruke mi je prošlo na stotine stranica različitih proznih i pesničkih dela. Čitajući autore iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, u jednom trenutku sam se, osim što sam se izgubio u tom nepreglednom kosmosu knjiga, suočio sa neobičnim fenomenom. Primetio sam jednu stvar koja ih povezuje, čak i kada su im teme dijametralno suprotne. To nije slučaj baš kod svih, ali je toliko prisutno da bih to slobodno nazvao savremenim književnim trendom. Reč je o specifičnoj vrsti cinizma koja provejava kroz redove, o dubokoj rezigniranosti i nezadovoljstvu savremenim svetom i društvenim uređenjem. To me, nar...
Post a Comment
Pročitaj više»