Oblak Kaktusa

Slika korica prvog italijanskog izdanja knjige Piše: Vladimir Tomić Jedna od boljih akcija koja se dogodila u ovoj državi, a koje se ja sećam kao nečega stvarno kolektivnog, na nivou čitavog naroda, desila se negde u periodu između 2001. i 2005. godine. Ne sećam se sasvim precizno da li je u to bila direktno uključena država, jer je više delovalo kao projekat koji su gurale medijske kuće i novine (tada drugačije nego danas), uz koje si mogao da dobiješ knjigu po simboličnoj ceni. U mojoj glavi to je ostalo kao „knjige za dinar”: ujutro kupiš novine na trafici, i uz njih dobiješ knjigu. A među tim naslovima bilo je nečeg ozbiljno dobrog, recimo Ime ruže Umberta Eka, ili Hadrijanovi memoari Margerit Jursenar. Naravno...

Džejms Ensor, Intriga, izvor slike: Wikimedia Commons Piše: Vladimir Tomić Meni je neverovatno koliko ljudi vole onaj fini, uglađeni kriminal koji se uopšte ne predstavlja kao kriminal. Naprotiv, on dolazi namirisan, obrijan, gramatički ispravan, sa urednim potpisom, memorandumom, pečatom i obaveznom pričom o redu, radu, napretku, stabilnosti i odgovornosti. Nad takvim kriminalom se gotovo niko ne zgražava. Ljudi ga često i ne vid; ili ga vide, pa ga zovu drugačije. Zovu ga procedura, poslovanje, realnost, tržište, reforma, nužna mera. Ali kada neko ukrade čokoladicu, limenku piva i sok, tada se odjednom probudi moral. Tada se cela gomila seti pravde. Tada se lepe slike po radnji, tada kreće javni prezir, tada sitni čovek postaje pogodan da primi na sebe svu tuđu prljavštinu. Dok sam ranije živeo na levoj obali Dunava, u tom našem nesrećnom prigradskom ...

Remedios Varo – Fenomen bestežinskog stanja (1963) Nacionalni muzej žena u umetnosti, Vašington Piše: Vladimir Tomić Različitost uopšte nije tako laka za prihvatanje kao što se voli govoriti. Ne mislim ovde prvenstveno na različitost u mišljenju, ukusu ili stavu, nego na onu dublju, neugodniju i stvarniju različitost: različitost u načinu života. Tu se stvari lome mnogo pre nego što ih iko izgovori. Jer stav možemo saslušati, sa njim se čak i kurtoazno ne složiti, ali način života drugog čoveka, ukoliko je zaista njegov, ukoliko je organski, dosledan i proživljen, deluje mnogo snažnije od bilo kog mišljenja. On ne ulazi u raspravu, nego u naš mir. Jako je malo ljudi koji iskreno prihvataju da drugi može živeti drugačije, a da ga pritom ne treba popravljati, prevoditi na sopstveni jezik, uvoditi u sopstveni sistem vrednosti. Većina će deklarativno braniti pravo n...

  Korice prvog izdanja knjige; izvor slike wikimedia commons Piše: Vladimir Tomić –Šta je vreme za Kemse? – Vreme je naša igračka. Frenk Herbert, Stvaraoci Neba Frenk Herbert je danas prevashodno poznat po Dini, a opet se vratilo veliko interesovanje za taj njegov magnum opus, pogurano i novim talasom ekranizacija, posebno filmom „Dina: Drugi deo“ iz 2024. godine. [1] Ja sam Dinu čitao mnogo davno, kao dete, pa postoje delovi koji su izbledeli, ali sam se nedavno opet podsetio te fantastične knjige. Mnogi ljudi koji nisu fanovi naučne fantastike izbegavaju tu knjigu, jer imaju unapred predrasudu da je to neka pucačina laserima u stilu „Ratova zvezda“. Srećom, žanrovski sam oduvek bio eklektik i ne postoji književni žanr koji manje ili više favorizujem, iako neke jesam čitao više u ...

Rembrant, Oderani vo (1655). Piše:  Vladimir Tomić Ja nisam vegan. Ipak, izuzetno poštujem vegane. Ne kao ideološku grupu, nego kao pojedince koji su doneli odluku da prestanu da jedu sve životinjskog porekla. Zašto? Zato što samom svojom egzistencijom krenu da provociraju ustaljene norme i naše poglede na život i svet. Mnogo puta sam branio vegane u isključivo mesojednim društvima, iako sam lako mogao biti konformista i ćutati. Dešavalo se više puta da u društvu čujem pljuvanje po veganstvu kao po nekom modernom, pomodnom trendu. Ne sporim da ima i vegana kojima je to „trendy“, „cool“ i slična pozerska priča – kao i uvek kada se neka ideja omasovi, pojave se tupani, ali oni me ne zanimaju. Zanima me onaj dublji razlog zašto tuđi tanjir izaziva toliki bes. Interesantno mi je kako mnogi muškarci, pa čak i žene, postaju ratoborni i agresivni na sam pojam ...

Piše: Vladimir Tomić Zatekoh malopre sebe kako umesto da na tastaturi ukucam reč studiozno , krenuh da kucam reč gubiozno ... Fenomenalna reč za knjigu koju upravo čitam u izdanju Neos izdavaštva. (Nisam duže čitao nekog ženskog autora kada je proza u pitanju, pa eto prilike da svet malo posmatram i iz ženske perspektive). Roman „ Sram me bilo “ autorke Lete Bičarski ( Neos izdavaštvo, 2024 ) predstavljen je kao „jedinstvena zbirka priča isprepletenih u roman“ , odnosno mozaik iskrenih sećanja i ispovesti iz burnih devedesetih godina, smeštenih u jednom industrijskom gradu. To je intimna ispovest satkana od kratkih, fragmentarnih poglavlja koja prate odrastanje glavne junakinje u Srbiji tokom tog haotičnog doba. Autorka vešto gradi strukturu romana kroz naizgled samostalne priče, koje se uklapaju kao delići slagalice u jednu veću sliku: sliku odrastanja bez cenzure i ulepšavanja. Iz poglavlja u poglavlje ulazi...