Oblak Kaktusa | Filozofski eseji, književnost i kulturna kritika

Rembrant, Oderani vo (1655). Piše:  Vladimir Tomić Ja nisam vegan. Ipak, izuzetno poštujem vegane. Ne kao ideološku grupu, nego kao pojedince koji su doneli odluku da prestanu da jedu sve životinjskog porekla. Zašto? Zato što samom svojom egzistencijom krenu da provociraju ustaljene norme i naše poglede na život i svet. Mnogo puta sam branio vegane u isključivo mesojednim društvima, iako sam lako mogao biti konformista i ćutati. Dešavalo se više puta da u društvu čujem pljuvanje po veganstvu kao po nekom modernom, pomodnom trendu. Ne sporim da ima i vegana kojima je to „trendy“, „cool“ i slična pozerska priča – kao i uvek kada se neka ideja omasovi, pojave se tupani, ali oni me ne zanimaju. Zanima me onaj dublji razlog zašto tuđi tanjir izaziva toliki bes. Interesantno mi je kako mnogi muškarci, pa čak i žene, postaju ratoborni i agresivni na sam pojam ...

Angelus Novus, Paul Klee, izvor slike: wikimedia commons Piše: Vladimir Tomić Napomena uz esej Ovaj tekst o Mišelu Fukou nije nastao iz vedra neba, već iz jednog mog davnog pokušaja; tada sam, sa oko 25 godina, pisao seminarski rad o Fukou za potrebe jednog filozofskog foruma. Bio je to tekst previše akademski, prepun tehničke terminologije i stilskih ukočenosti koje dolaze kada se trudite da zvučite u skladu sa nekom traženom formom umesto da jasno mislite. Fuko to ne bi odobrio. I zato sam godinama kasnije odlučio da od tog rada napravim nešto sasvim drugačije: esej koji bi pre bio razgovor, nego referat; vodič, a ne pasivna, recepcijska tamnica; Fuko za one koji još uvek misle da im filoz...