Oblak Kaktusa

Ponekad je dovoljno pogledati mim da bismo shvatili sav apsurd sveta u kojem živimo. Jedan takav mim pokazuje američke domorodce koji ironično govore došljacima da „idu kući“, na isti način na koji Donald Tramp danas poziva migrante da napuste Ameriku. Na površini, ovo izgleda kao jednostavna šala, ali kada se malo dublje zaroni, postaje jasnije da se ovde ne radi samo o ironiji, već o nečemu mnogo fundamentalnijem, o pitanju vlasništva, identiteta i iluzija o tome kome zapravo pripada određena zemlja. Jedna od najvećih obmana ljudske civilizacije jeste uverenje da posedujemo zemlju, da imamo neko „pravo“ na nju, kao da nam je priroda garantovala tapiju na određeni deo planete. To je posebno paradoksalno u društvima koja su nastala na kolonizaciji, poput SAD-a, gde su nekadašnji došljaci sada ti koji određuju ko sme da dođe, a ko ne. Razlika između nas i ptica je u tome što su ptice mudrije. Nemaju iluziju da je baš njihovo gnezdo nešto trajno i nepromenljivo. Instinktivno razumeju da ...

   “When you tear out a man's tongue, you are not proving him a liar, you're only telling the world that you fear what he might say.”   George R.R. Martin, A Clash of Kings .... Funkcija savremenih cenzora koji sebe nazivaju proveravači činjenica nikad nije ni bila u tome da stvarno ispravljaju dezinformacije ili iznose činjenice iako među njima svakako ima onih koji su uvereni da to stvarno čine. Prava njihova svrha, razlog iz kojeg su pokrenuti, organizovani u timove je zapravo u zbunjivanju i zastrašivanju ljudi a druga svrha je prilično banalna, jer, ne primer, Gugl na određene ključne reči prilikom pretrage za koje biste, možda, hteli da vidite nezavisnije izvore i istraživanja, skoro uvek prvo izbacuje ono što o toj temi misle cenzori. Tako, na primer, ako pokušate da izguglate neke ozbiljnije analize o nedavnim, iznenadnim smrtima sportista na terenima, koje su prošle bez objašnjenja, i da je, možda to imalo neke veze sa primanjem vakcine ili ne, izbaciće vam ...