Oblak Kaktusa

Fotografije Linde R. iz sedamedestih, izvor slike: wikimeda commons Kažu:  pusti da sve ide svojim tokom. Zvuči razumno, zar ne? Ali pored mene niko. I vreme briše tragove rana što nisu ni stigle da zabole. Tako mi rekoše. Ali,  ne razumem zašto. Jer dala sam sve što znam, sve što umem i mogu, da te zovem svojim. A mislim da ću te voleti još dugo, dugo. Zarobljena u strahu, trepćem pred suzama. Ne mogu da kažem da si me povredio,  kad me nikad nisi pustio bliže. Nisam izmamila ni jedan odgovor. Dok si, između reči, padao pred svakom koju nisi ni poznavao. I opet, sve što znam, dala sam ti to. Da budeš moj. A sad... Znam da će da boli još dugo, dugo. Čekam dan kad ćeš otići, svesno, jer si me upozorio na cenu koju ću platiti. Život je pun mana, ko zna odakle su došle? Ostajem da živim: u sećanju na ljubav koje nikada nije bilo. Jer sve sam pokušala, sve da te preobratim. A sad znam da ćeš mi nedostajati još dugo, dugo. Jer dala sam sve što znam, da ti pripadam. I mislim da...

Peti Smit izvodi uživo, izvor slike wikimedia commons Sanjao sam u svom snu svet što svetlošću se rađa, a moj san se naglo skrši, al’ mi duša osta snažna. U dolinama svetlosti, gde se čist vazduh poznaje, moje oči tad se otvore i začuh krik što svetom odzvanja: Narod ima moć! Da lude svrati s puta greha, da poniznima donese cveća, jer zapisano negde stoji: Narod vlada, narod kroji! Nasilnici sad su sumnjivi, pogleda spuštenog, slušaju. Vojske stadoše i ćutaše, jer narod sad je govorio. I vojnici i pastiri, pod vedrim nebom svi behu, svoje snove razmenjivaše, a oružje prah postade.  U dolinama svetlosti, gde se čist vazduh poznaje, moje oči tad se otvore i začuh krik što svet odzvanja: Narod ima moć! Tamo gde je pustinjska prašina, nikle reke mlečne, biserne, šetali smo zajedno, slobodni, bez straha, sumnje, podsmeha. I lav i jagnje skupa ležaše, večno vezani u miru, u snu svom spoznah istinu i predadoh je svetu celom. Narod ima moć! Da sanja, vlada, menja svet, iz ruku ludih uzme ...