Oblak Kaktusa

Mlekarica, Johanes Vermer, izvor slike: wikimedia commons Šopenhauerovo delo Svet kao volja i predstava jedno je od najuticajnijih filozofskih dela 19. veka, koje istražuje ključna pitanja o prirodi stvarnosti, ljudskoj patnji i mogućnosti oslobađanja kroz umetnost, saosećanje i negaciju želje. Iako delo zahteva duboko filozofsko promišljanje, njegove osnovne ideje mogu se povezati sa svakodnevnim iskustvima, čineći ga i danas relevantnim za razumevanje ljudske prirode i sveta. Šopenhauerova filozofija počiva na dvema osnovnim dimenzijama stvarnosti: svetu kao predstavi i svetu kao volji. Ova distinkcija oblikuje njegovo razumevanje stvarnosti, ljudske percepcije i egzistencije. Svet kao predstava obuhvata način na koji opažamo stvarnost – kroz prostor, vreme i uzročnost, što su, prema Šopenhaueru, forme naše spoznaje (1) . Naš um oblikuje stvarnost i čini je dostupnom jedino kao predstavu. Šopenhauer piše: „Ceo svet postoji samo kao objekt u odnosu na subjekt, kao percepcija za posmat...

Apatija, digitalna obrada, Lili Bluz Zemlja Oblomova, kraj puta,  bez puta. Dole vetar, gore tišina. Niko ne gleda.  Svi čekaju. Ruke u džepovima,  reči skupljene u šaci. Prolazi dan kolotečine, svejedno je. Nema pitanja. Nema odgovora. Korak;  težak, nikakav, kao hod po blatu koje guta cipele, kao reč koja zapne u grlu i zaboravi se pre nego izađe. Nekad je ovde pesma imala smisla, reka je pevala, planina slala snagu. Danas glasovi govore prazne rečenice, sastavljene od rupa, glasnije od istine. Korupcija sedi za stolom, otvara knjigu zakona, piše pravila. Nasilje stoji pored, klima glavom. Ljudi prolaze, skreću pogled, navikli, naviknuti, oguglali, bez osmeha, bez promene boja, bez misli. Zemlja Oblomova spava, Kiša pada, ali ne pere ulice, vetar duva, ali ne ruši zidove. Ovde, gde su postojala osećanja, sada se trči za novcem, bez duše, u krug, uvek u krug. Bogata istorija, umorna bajka, pričana usput, u snu. Zemlja Oblomova, gde je saosećanje? Gde je pokret, gde ...