Oblak Kaktusa | Filozofski eseji, književnost i kulturna kritika

Džejms Ensor, Intriga, izvor slike: Wikimedia Commons Piše: Vladimir Tomić Meni je neverovatno koliko ljudi vole onaj fini, uglađeni kriminal koji se uopšte ne predstavlja kao kriminal. Naprotiv, on dolazi namirisan, obrijan, gramatički ispravan, sa urednim potpisom, memorandumom, pečatom i obaveznom pričom o redu, radu, napretku, stabilnosti i odgovornosti. Nad takvim kriminalom se gotovo niko ne zgražava. Ljudi ga često i ne vid; ili ga vide, pa ga zovu drugačije. Zovu ga procedura, poslovanje, realnost, tržište, reforma, nužna mera. Ali kada neko ukrade čokoladicu, limenku piva i sok, tada se odjednom probudi moral. Tada se cela gomila seti pravde. Tada se lepe slike po radnji, tada kreće javni prezir, tada sitni čovek postaje pogodan da primi na sebe svu tuđu prljavštinu. Dok sam ranije živeo na levoj obali Dunava, u tom našem nesrećnom prigradskom ...

  Insert iz filma Širom zatvorenih očiju (1999) Piše:  Vladimir Tomić  „Činilo mu se hiljadu puta gore da stoji tamo kao jedini bez maske među mnoštvom maski, nego da iznenada stoji nag među onima koji su potpuno obučeni.”  Artur Šnicler, Novela o snu (1926) Sadržaj:  Arheologija sećanja i naknadno otkriće Ontološki prelom u bračnoj postelji: Reč kao oružje Noćna odiseja: Faza I: Privid sklada i prva iskušenja Faza II: Silazak u podzemlje i mikrokosmos korupcije Srce tame: Dva lica elite, dva lica praznine Šniclerova elita: Pozorište greha na samrtnoj postelji istorije Kjubrikova elita: Trijumf mediokritetske plutokratije Lozinka "Fidelio": Ironija vernosti kao ključ za Hram Neverstva Psihološki lavirint: Voajerizam sopstvenog života Dva buđenja i poslednja reč civilizacije Izvori, literatura i srodni tekstovi Arheologija sećanja i naknadno otkriće Postoje dela kojima se vraćamo kao arheolozi sopstvenom sećanju. Film ostaje nepromenjeni artefakt, ali instrumenti...