Oblak Kaktusa | Filozofski eseji, književnost i kulturna kritika

Rembrant, Oderani vo (1655). Piše:  Vladimir Tomić Ja nisam vegan. Ipak, izuzetno poštujem vegane. Ne kao ideološku grupu, nego kao pojedince koji su doneli odluku da prestanu da jedu sve životinjskog porekla. Zašto? Zato što samom svojom egzistencijom krenu da provociraju ustaljene norme i naše poglede na život i svet. Mnogo puta sam branio vegane u isključivo mesojednim društvima, iako sam lako mogao biti konformista i ćutati. Dešavalo se više puta da u društvu čujem pljuvanje po veganstvu kao po nekom modernom, pomodnom trendu. Ne sporim da ima i vegana kojima je to „trendy“, „cool“ i slična pozerska priča – kao i uvek kada se neka ideja omasovi, pojave se tupani, ali oni me ne zanimaju. Zanima me onaj dublji razlog zašto tuđi tanjir izaziva toliki bes. Interesantno mi je kako mnogi muškarci, pa čak i žene, postaju ratoborni i agresivni na sam pojam ...

Scena iz filma Zona interesa Piše:  Vladimir Tomić Sadržaj: Uvodni pregled Zona interesa: svakodnevnica pored logora Kroz ritual Brijanja zveri (Rapa das Bestas) Banalnost zla: Hana Arent i obični zločinci Poslušnost i efekat Lucifera: Milgram i Zimbardo Modernost i Holokaust: Bauman o birokratiji genocida Zločini iz poslušnosti: odgovornost pojedinca Zversko u književnosti: Kormak Makarti Ekstremni sadizam: Pasolinijev Salò Istorijska opomena: Jasenovac i Prebilovci Imanentno zlo ili puka okolnost? Literatura i izvori Uvodni pregled Sedim u tišini nakon odjavne špice filma Zona interesa . Znao sam unapred da me to iskustvo neće ostaviti ravnodušnim; namerno sam se izložio temi Holokausta i ljudsk...

Samuel Hirszenberg's imagined scene of Uriel da Costa instructing Spinoza (1901) „ Božanski Spinoza, oprosti mi. Postao sam ludak.“ (1) Ova rečenica, izgovorena od strane doktora Nauma Fišelsona, glavnog junaka priče Spinoza pijačne ulice Isaka Baševisa Singera, sažima ironični preokret u njegovom životu: od apstraktnog obožavanja filozofskih ideala do prihvatanja ljudske dimenzije svoje egzistencije. Fišelson, usamljeni filozof koji je decenijama proučavao Spinozinu Etiku , suočava se s Dobom, spontanom i toplom ženom iz svoje zgrade. Njena vedrina i životna energija uzdrmavaju njegov intelektualni svet, podsećajući ga na lepotu svakodnevnog života. Uprkos svojoj posvećenosti racionalizmu, Fišelson na kraju prepoznaje ljudske emocije kao neizostavan deo postojanja i pronalazi novo značenje Spinozinog koncepta Amor Dei Intellectualis:  intelektualne ljubavi prema Bogu. Isak Baševis Singer, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978. godine, koristi ovu priču da osvetli paradoks...