Borba Borislava Pekića protiv fanatizma
Ežen Delkroa, Fanatici Tangiera, izvor slike wikimedia commons. U zbirci priča Novi Jerusalim Borislava Pekića vidi se njegovo golemo, studiozno poznavanje evropske istorije koje je on književno uobličio i pustio mašti na volju. Možda grešim, jer nisam do sada sve njegove knjige pročitao, ali iz onih koje jesam svuda se pojavljuje jedan tako ljudski, psihološki fenomen zbog kojeg Pekića hvata jeza. Taj fenomen je ljudski fanatizam, koji ako duboko analiziramo i meditativno promislimo u kontekstu društvene istorije, uzrok je možda i najvećih zlih dela počinjenih nad drugima. Nigde Pekić ne propušta da uoči ovaj fanatizam, bez obzira da li je to ideološki ili religiozni fanatizam; ali ne samo ta dva nego i fanatizam u ljudskom stvaralaštvu – u bavljenju stvarima kao što su umetnost ili nauka ili čak dosadnim administrativnim repetitivnim poslovima. Od njegove Atlantide, pa sve do Besnila – nije teško uočiti da se najveća zla po druge ljude dešavaju zbog najvećeg fanatizma poj...