Arlijane
Stidljivi Lav, by Lili Bluz, eksperimentalna obrada I nestao je bol iz tvog doma, Arlijane, Mesec se ugasio – plamen se smirio s vetrom. Kuća je pala, temelji u prah se sveli, Nestao je svet – ali drugi svet je rođen. To nije novi svet, već preobraženi stari, Onaj što leži ispod buke, ispod vetra. Sad, kad si srce uskladio s ritmom Zemlje, Majke tvoje, što te vodi ka unutrašnjem miru. Oslobodi se, raširi orlovska krila uspavana, Nosio si ih skrivena, iza svojih misli. Rastani se s vešticama – oplakale su te već, Prigrli stražare, anđele, demone i senke. Ne ugasi se, Arlijane – pusti se vetru, Neka te mir vodi, neka te preobrazi. Ovog puta bez žara, bez buke, bez pada – Kula neka padne sama, spokojno nestajući. Zavedi život, jer ni on tebe nije štedeo, Pregledaj bunare, gde je voda teška tekla. Tamo je tvoj lek, tvoje sidro i tvoje srce, A nakon toga – stvaranje koje nema kraja. Piši bojama koje niko nije naslutio, Govori rečima koje su starije od jezika. Pokreni se – kao reka koja nosi...
