Sećaš se,
sedeli smo u parku.
Govorili smo psima i pticama
da smo goli;
Da u nama više nema tajni.
Da poznajemo Nebo Crvenih Heroja i Zemlju Zelenih Plodova.
Ptica nam je rekla da je nahranimo.
Da pevamo ko što ona peva.
Drvo nam je pokazalo kako da stignemo do tajnog grada.
Frulaš pored nas je svirao melodiju iz doba Pantalase,
Velikih Panovih talasa
Jedan od nas je novi,
prvi put na svetu.
Detinjasti je lažov i cirkuzantski polu-princ.
Drugi je stara duša:
Odmetnik,
Desperado društva.
Nas doziva sila Svete Šume,
muškarci i žene napravljeni od planinskog kamena.
Mi idemo pored žutih kuća stidljivih seljaka.
Gazimo blatnjavi put sve do izvora kojeg čuva kraljica zmija.
Jedan voli zabavno društvo
Cool ljude, prijatne svečanosti.
Drugi bi da se ceo svet zaledi.
Da ne bude više nijednog drugog
Osim Nas.
Rastajemo se...
svako na svoju stranu
Odlazimo!
A osećamo se nemoguće,
nestvarno.
Oktobar 15, 2022, 14:30
Vladimir Tomić, Raznesni Svemir, Oblak Kaktusa
