Oblak Kaktusa

 Brdo Ne šamaraj me, sudbo, Tragovi hiljade šamara već prekrivaju moje lice.  Evo mene, dok vetar duva ulicama,  jurišajući sa knjigama i rečnicima iz kafana  na isti način kao što vojnici jurišaju iz svojih rovova, O vekovi, podli poput kukca,  Vi koji ste me zaveli zabavom umesto olujom,  Šibicom umesto vulkanima.  Nikada vam oprostiti neću.  Na selo svoje, vratiću se,  pešice, jednom nogom ako treba. Odmah po mom dolasku, širiću glasine o vama.  Leći ću na travu i pokraj jaraka  kao iscrpljeni vitez nakon bitke.  Kao dresirani pas što preskače krugove vatre,  Prelazit ću ove kapije i prozore,  Ove rukave i ovratnike, Leteću kao soko  Iznad stidljivih devica, I radnika koji pate.  U sumrak, šireći svoja krila kao lastavica U potrazi za zemljom nevinosti,  Koja na najmanji znak prisustva koliba, palata, emira i prosjaka, poskače u vazduhu poput divljih konja što beže od sedla, Ona zemlja koja nikada ni...