Oblak Kaktusa | Filozofski eseji, književnost i kulturna kritika

Slika korica Deretinog izdanja knjige Piše: Vladimir Tomić Pre skoro deset godina jedna drugarica iz mog rodnog mesta dala mi je Unikat uz kratko objašnjenje koje pamtim bolje od pola tuđih ozbiljnih književnih preporuka: njoj se taj roman dopada zato što je zanimljiv, uzbudljiv i brz, za razliku od mnogih starijih knjiga koje umeju da potonu u opisivanje soba, kreveta, zavesa i nameštaja kao da čitalac ulazi u popisnu komisiju, a ne u priču. Bila je u pravu. Kod Pavića se od prve stranice ulazi u svet koji miriše, menja oblik, vara oko i vuče napred. Nema razvlačenja. Nema tromog zaleta. Na nekoliko prvih strana već stoji androgino biće, već se presvlači identitet, već radi ogledalo, već kreće ucena. To je jedan od onih romana koji odmah pokazuju zube. Tome treba dodati još jednu stvar kao ključ za sam naslov romana. U uputstvu na početku knjige Pavić kaže da se Unikat ne završava ...

Angelus Novus, Paul Klee, izvor slike: wikimedia commons Piše: Vladimir Tomić Napomena uz esej Ovaj tekst o Mišelu Fukou nije nastao iz vedra neba, već iz jednog mog davnog pokušaja; tada sam, sa oko 25 godina, pisao seminarski rad o Fukou za potrebe jednog filozofskog foruma. Bio je to tekst previše akademski, prepun tehničke terminologije i stilskih ukočenosti koje dolaze kada se trudite da zvučite u skladu sa nekom traženom formom umesto da jasno mislite. Fuko to ne bi odobrio. I zato sam godinama kasnije odlučio da od tog rada napravim nešto sasvim drugačije: esej koji bi pre bio razgovor, nego referat; vodič, a ne pasivna, recepcijska tamnica; Fuko za one koji još uvek misle da im filoz...

  Filip Dik 1954, kao 24godišnjak, izvor slike wikimedia commons Filip Dik je često govorio: „ Stvarnost je ono što ne nestaje kada prestanete da verujete u nju.“ U naizgled jednostavnoj rečenici, on je izrazio jednu od ključnih opsesija koja se provlači kroz gotovo sva njegova dela: kako prepoznati granicu između onoga što je stvarno i onoga što je konstrukcija, bilo individualna ili nametnuta od strane društva, medija, vlada i korporacija. Kada u „ Ubiku “ vidimo svet koji se raspada unazad kroz vreme, ili kada u „ Kroz tamno ogledalo “ pratimo junake koji gube sopstveni identitet, čini se da Dik stalno dovodi čitaoca do one tačke kada „ništa nije onako kako izgleda“. U njegovom univerzumu, paranoja nije samo simptom, već i oblik prilagođavanja na opskurnu realnost u kojoj se nalazimo. U mnogim esejima i romanima ponavlja se tema sukoba između ličnog i kolektivnog poimanja istine. „Možda svako ljudsko biće živi u jedinstvenom, privatnom svetu, različitom od onih koje naseljavaju...