Oblak Kaktusa

Oči u mreži, Lili Bluz, (digitalna obrada)  Ovaj tekst predstavlja treći deo mog promišljanja o razvoju veštačke inteligencije; ili kako je sada radije nazivam: proširene inteligencije . U prethodnim esejima razmatrao sam AI kao alat i spekulisao o njegovom mogućem razvoju u entitet, balansirajući između fascinacije i opreza odnosno mogućih zloupotreba. Sada se okrećem dubljem filozofskom pogledu koji sam najavio ranije, ali pre nego što zaronimo u teoriju, želim da počnem sa jednom konkretnom, opipljivom posledicom dolaska ove tehnologije. Nažalost, oni koji vide samo crnilo u AI, potpuno su propustili da primete jednu od njenih pozitivnih strana. Radi se o tome što će veštačka inteligencija značajno doprineti decentralizaciji obrazovanih sistema, jer će razne vrste alatki za učenje postati dostupnije svima. Ovo uopšte ne plaši ni obrazovane kao i sve ljude otvorenijeg uma, ali one pseudo-obrazovane, koji najviše vole da se hvale intelektualizmom veoma plaši, zato što će konačno ...

Nacrtaj mi nebo, ali ne ovo što visi iznad glava. Daj mi nebo što nema ime, ni boju što se pamti. Daj mi boju koju nikad nisam osetio u grudima, koja ne liči ni na krv, ni na more, ni na senku sna. Misliš da tražim previše. A ja samo tražim ono najprostije: da vidiš kako srce gleda, i kako um crta, kad ruke miruju, a oči ćute. Ne treba mi svetlost. Ne treba mi platno. Samo nebo koje još nije bilo, i ruka koja ga zna. Razneseni svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa (Iz Ciklusa Tajnog Pogleda) Draw Me a Sky Draw me a sky, but not the one that hangs above our heads. Give me a sky with no name, no color the memory can hold. Give me a color I've never felt in my chest, one that’s nothing like blood, or sea, or the shadow of a dream. You think I’m asking too much. But all I want is the simplest thing: for you to see the way the heart sees, and how the mind draws, when hands are still and eyes stay quiet. I don’t need light. I don’t need canvas. Just a sky that’s never b...

  Kamen Ničea, Švajcarska Surlej „ Volim onog ko svog Boga kaštiguje, zato što voli svog boga: jer on od gneva svog boga mora propasti; na taj način on rado ide preko mosta. ” Fridrih Niče, Tako je govorio Zaratustra Sadržaj: Uvod: Prvi susret (zmija, samoća i sestra od tetke) „Smrt Boga“: Šta je Niče zapravo sahranio? Zaratustra: Pesnik, prorok i alter-ego u potrazi za ušima koje čuju Natčovek (Übermensch): Između vizije i tri velike zablude Literatura i izvori  Uvod: Prvi susret (zmija, samoća i sestra od tetke) Veče je kasnih devedesetih, jedno od onih letnjih na izdisaju kada se vazduh zgusne od mirisa pečenih, leskovačih crvenih paprika i tihe sete. Ja sam na prekretnici, onoj maloj maturi posle osmog razreda, klinac u čijoj glavi još uvek odjekuju magijski realizam i stogodišnja sudbina porodice Buendija. Nedeljama nisam prestajao da mislim o Markesovom romanu Sto godina Sam...