Oblak Kaktusa

Digitalna obrada, Crvena marama, Lili Bluz, jun 2025.   Razgovor vodila: Crvena Marija 1. jul 2025. Crvena Marija: Vladimire, kako iz filozofske perspektive posmatraš aktuelne događaje u Srbiji - Vidovdanski protest, studentske proteste i građanske blokade? Kako vidiš te fenomene u svetlu društvene krize o kojoj često pišeš na blogu „ Oblak Kaktusa ”? Vladimir Tomić: Proći će ova luda vlast kao što na kraju prođe svaka. Nije to ono što me najviše brine. Ali neće tako lako proći naša bolest, jer smo mi duboko korumpirano, pre svega duhovno korumpirano i veoma bolesno društvo. Te spoljašnje manifestacije korupcije: pohlepa za novcem, karijerizam, trgovina uticajem; samo su površinski simptomi. Prava bolest ide mnogo dublje od toga. Kada se pažljivo zadubim u temu i pokušam da sve posmatram s distance, vidim da je ta bolest prisutna svuda: od poslovnog okruženja, obrazovnog sistema, pa sve do odnosa među komšijama. I traje toliko dugo da se više uopšte i ne percipira kao bolest. ...

Joan Miró, Farma, izvor slike wikimeda commons „ U snovima počinje odgovornost." Viljam Batler Jejts U hermetičkom redu Zlatne zore bilo je nekih poznatih članova. Jedan od njih je Vilijam Batler Jejts, pisac i pesnik. Ne zanima me ovde konkretna pripadnost nekoj organizaciji, nego nešto drugo mi je tu bilo zanimljivo. U to vreme, 19. i ranog 20. veka, pripadnici Zlatne zore imali su običaj da uzimaju određeni princip, moto (obično veoma kratku rečenicu), koja postaje njihov magijski moto. U takvim rečenicama najzanimljivije su mi one koje su odabrali Jejts, Mina Bergson, koja kasnije postaje gospođa Mina (Moina) Meters, i Alister Krouli. Prvi bira magijski moto na latinskom: "Demon est Deus inversus" . Drugi je: " Vestigia nulla retrorsum" , usvojen od strane Mine, a treći, Kroulijev, glasi: "Perdurabo". Šta ovo znači? Prvi moto, Jejtsov "Demon est Deus inversus" (latinski:   „ Demon je obrnuti Bog" ), na prvi pogled ukazuje na klasi...

Statua boginje pravde sa povezom preko očiju, koja u jednoj ruci drži vagu, a u drugoj mač, izvor slike wikimedia commons.  Jedan hobi koji imam godinama je etimologija. Ljubav ka etimologiji došla mi je kroz filozofiju, jer sam kroz dela antičkih filozofa primetio koliko je velik raskorak između načina na koji savremeni čovek tumači svet i sebe samog, i načina na koji su svet i čoveka posmatrali antički filozofi kao što su Anaksimandar, Platon, Heraklit, Parmenid ili Zenon. Taj raskorak je često povezan sa jezikom i načinima njegove upotrebe.  Specifična stvar koja mi je ostala urezana u sećanju desila se kada sam imao oko devetnaest godina. Tada sam čitao predgovor za Platonovo delo Država , koji je napisao jedan srpski autor i prevodilac, čijeg imena, nažalost, ne mogu trenutno da se setim. Ono što mi se urezalo jeste način na koji je pokušao da objasni nešto što na prvi pogled deluje jednostavno, ali nosi dublju poentu. Taj prevodilac, poznavalac starogrčkog jezika, naglas...

Ežen Delakroa, Danteova Barka, izvor slike wikimedia commons.    „ Ovo je bila sloboda. Izgubiti svaku nadu bila je sloboda. ” Čak Palahnjuk, Borilački klub ....   „ Omnem spem relinquite, qui intratis ” Svu nadu ostavite, vi koji ulazite. Dante Aligijeri, Božanstvena komedija Sadržaj:  Kako sam naučio da se smejem čitajući o ništavilu Svest, ta najuspelija sabotaža evolucije Društveni klub prevarenih: ludilo kao članarina Sioran, bordeli i Ničeov nesrećni natčovek Bog kao nedovršeni zanatlija: anatomija kosmičke greške Kad bol počne da golica: smeh kao filozofska disciplina Sioran za poneti: filozofski paket za preživljavanje Izvori i literatura Kako sam naučio da se smejem čitajući o ništavilu Velik broj ljudi kada čita Emila Siorana doživljava ga kao mračnog pesimistu, što on svakako jeste bio. Međutim, za razliku od drugih pesimista; od kojih vas uglavnom zaboli glava, pa zaspete ili potonete u neku mešavinu splina i jeftine samosažal...

Vrt zemaljskih uživanja, Hijeronim Boš, izvor slike: wikimedia commons Mnogi današnji antiglobalisti često previđaju jednu ključnu stvar: globalizam nije savremeni izum. On nije nastao sa internetom, neoliberalizmom, Evropskom unijom ili Silicijumskom dolinom. Naprotiv, globalizam je istorijski fenomen koji se razvija već hiljadama godina, kroz trgovinu, razmenu ideja i tehnologija, širenje religijskih doktrina, migracije i vojna osvajanja. Težnja ka povezivanju, ali i nadzoru i dominaciji, oduvek je pratila razvoj civilizacija. Od najranijih trgovačkih mreža između Mesopotamije i doline Inda, preko Persijskog i Rimskog carstva, srednjovekovne islamske trgovine, Puta svile, pomorske ekspanzije evropskih imperija, pa sve do industrijskog kapitalizma, globalizam se menjao u mehanizmima, ali ne i u svojoj suštini. Njegova logika ostaje postojana: povezivanje kroz strukturu moći. Upravo zato je naivno verovati da ideja multipolarnog sveta označava kraj globalizma. Ona je, u svom aktuelnom ...

Ulazak Hrista u Brisel, Džejms Ensor, izvor slike wikimedia commons Pre neki dan na svom fejsbuk profilu sam zapisao sledeće: Izraz „Era vulgaris“ (Vulgarna era) nije izmislio A. Krouli, ali on mu je dao jedno posebno značenje. Usput, njegov stil pisanja nije baš moj cup of tea, jer previše koristi zatvorene, hermetičke izraze, često bez didaktičkog mosta ka čitaocu. Ali konkretno ovaj pojam je precizno i efektno oblikovao. Era vulgaris kod Kroulija ne označava samo uobičajeno brojanje godina (kako se termin koristio u srednjem veku), već mnogo dublje: epohu duhovne nesvesnosti, mase, kolektivne iluzije i gubitka unutrašnje volje. To je vreme pre buđenja, pre Eona Horusa, kada čovek još veruje da autoritet dolazi spolja. Pojam ostaje više nego relevantan i danas. Nije to uvideo samo Krouli. Mnogi mislioci iz njegovog vremena, ali i ranije, krajem 18. i 19. veka, uočili su ono što Bela Hamvaš naziva duhovnim potopom. Potop više nije fizički kao u Bibliji il...