Oblak Kaktusa

„Smrt nam se svima smeši, zato uzvratimo joj osmeh“. Sokrat Jednom mi je jedan poznanik, u naletu pesimizma i  zamora, rekao: „Mi smo svi tragičari, svi ćemo umreti“. Ta rečenica, u svojoj banalnoj istinitosti, sažima apsurdnu postavku ljudskog stanja. Rođeni smo bez pristanka, bačeni u egzistenciju čija su pravila fluidna, a ishod fiksan. Svi smo mi tragični junaci u komadu koji nismo pisali, a naš jedini pravi antagonista, jedini istinski besmrtnik na ovoj pozornici, jeste sama Smrt. U savremenom diskursu, preplavljenom onim što prepoznajemo kao „prostituciju intelekta“ - gde se i najdublje ljudske traume banalizuju i pretvaraju u lako svarljive ideološke narative; svaki pokušaj autentičnog govora o smrti deluje kao unapred izgubljena bitka. O smrti se danas ili ćuti na bolnički sterilan način, ili se o njoj govori sa neutemeljenom, propagandnom pseudo-metafizičkom pompom. Sokratov poziv na osmeh je, dakle, poziv na suočavanje. Nova zbirka pesama Zorana Bognara, Sve su smrti (sa...

Nedavno sam imao privilegiju da u ambijentu umetničkog kafića Beti Ford predstavim publici prvu zbirku priča Damjana Pejovića, PUNK IS NOT DEAD... ВЕЧЕРАС (Namerni miks ćirilice i latinice, koji je pisac nazvao Ćirotinica na drugom mestu). Dok smo te večeri Damjan i ja, u opuštenoj atmosferi, razgovarali o njegovoj knjizi pred okupljenima, naslutio sam da držim u rukama nešto nesvakidašnje. Sada, nakon što sam zbirku pročitao od korice do korice, moji utisci su se iskristalisali. Rado ih delim iz mog ugla. Autor posmatra svet oko sebe i hrabro prenosi na papir svoje utiske, bez imalo ulepšavanja. Već u prvim pričama ove zbirke dočekali su me kratki, gotovo skicozno sažeti fragmenti, svojevrsne literarne „crtice“ koje jednim ubodom pogađaju suštinu. Ti minijaturni prozni bljeskovi ne trpe suvišne reči: stil je sveden do krajnjih granica, ponekad i grub u svojoj jednostavnosti. Ali upravo u toj ogoljenosti leži njihova snaga. Svaka rečenica udara direktno i trgne čitaoca iz uljuljkanost...

  Postoje knjige koje se pojave tiho, stanu na policu i čekaju da ih neko otkrije. A postoje i one koje u književni prostor ulaze kao proboj, rušeći vrata sopstvene intime i društvenih konvencija sa takvom silinom da je nemoguće ostati po strani. Zbirka poezije „Hleba i cigara!“ Milice Stojanović pripada ovoj drugoj, ređoj vrsti. Ova knjiga koja je pred nama, predstavlja jedan pulsirajući organizam, čiji je svaki stih nervni završetak izložen svetu bez zaštitne opne. Milica ne piše poeziju da bi je ukrašavala; ona njome dijagnostikuje, secira i, konačno, pokušava da preživi. Čitav projekat ove knjige jeste mukotrpno i beskompromisno traganje za autentičnim govorom u vremenu koje nas zaglušuje bukom ispraznih priča. Ta potraga počinje od jedinog mogućeg mesta... Od sebe! Uvodni ciklus, naslovljen gotovo kao narodska presuda, „Sve će to narod poblatiti“, postavlja dijalektiku koja će se provlačiti kroz celu zbirku. Pesme „Kopači“ i „Zatrpavači“   prevazilaze poetske iskaze, i ...

  Slobodan prepev pesme benda Depeche Mode Mnogo je toga. Mnogo, zaista mnogo. Mnogo kao... život. Igra je nova, vidiš, igra u kojoj stvarnost ima dodatak. Ti me spuštaš na kolena, tretiraš me kao psa, a mi to zovemo: gospodar i sluga. Jer ovo je mnogo nalik životu, ta igra među čaršavima: ti si gore, ja sam dole, zaboravimo na jednakost, hajde da igramo igru gospodara i sluge. Hajde da igramo gospodara i slugu. Mnogo je to nalik životu  i zato privlači. Ako prezireš taj prolazni osećaj, ako ti je muka od zabave za jednokratnu upotrebu, onda je ovo... ona prava. Vladanje je ime igre. U krevetu ili u životu, isti je obrazac. Samo što se u jednoj, na kraju dana, ispuniš. Hajde da igramo gospodara i slugu. Dođi. Hajde. Gospodar i sluga. Mnogo je toga. Mnogo, zaista mnogo. Mnogo kao ... život. I baš zato zavodljivo. Ako prezireš prazninu posle potrošnog zadovoljstva, onda je ovo ta igra. Hajde da igramo gospodara i slugu. Dođi. Hajde. Gospod...

Slika: Mark Šagal – „Golgota“ Slobodan prepev pesme „ Nuklearan “  Majka Oldfilda Dok stojim na ivici kratera, kao što proroci nekad rekoše, pepeo je sada hladan. Nema više metaka, žar je ugasnuo. Vetar mi šapuće priče o braći koju sam izgubio, pustoš i očaj; kakav nered stvorismo; kad je sve pošlo tako naopako? Posmatram sa ruba ovog cirkusa, čekam da igre počnu. Gladijatori potežu mačeve, spremaju se za armagedon. Ja sam nuklearan, ja sam divlji, raspadam se iznutra; srce od slomljenog stakla, osakaćeno; duboko u meni   napušteno dete. Dok stojim na pragu podzemlja, gledam u bezdan, nadam se čudu, bekstvu iz svega ovoga. Vetar mi šapuće priče o životu koji je minuo, pustoš i očaj; kakav nered stvorismo, kad sve je pošlo tako naopako? Ja sam nuklearan, ja sam divlji, raspadam se iznutra; srce od slomljenog stakla, osakaćeno; duboko u meni   napušteno dete. Sadržaj: Smena doba: Raspad starog poretka i haotično rađanje novog Eon Horusa: Mit o detetu i novo d...