 |
| Trans palanke u mom rodnom mestu. Slika DALL-generisana po posebnim originalno zadatim fotografijima |
Film Dogvil Larsa von Triera predstavlja kombinaciju minimalizma i teških moralnih pitanja, smeštajući publiku u svojevrstan teatar u kojem su društvene norme, moć i pravda preispitani na najbrutalniji način. Radnja je smeštena u mali grad u Sjedinjenim Američkim Državama tokom Velike depresije, gde misteriozna žena po imenu Grejs, koju igra Nikol Kidman, beži od kriminalaca i pronalazi utočište među stanovnicima grada Dogvil.
Film istražuje granice ljudske prirode, postavljajući pitanje šta se dešava kada moralne norme prestanu da važe i kada zajednica mora da odluči da li će pružiti ruku spasa ili iskoristiti nečiju slabost[1].
Lars von Trier koristi jednostavne scenografske elemente kako bi skrenuo pažnju sa spoljašnjeg sveta i fokusirao se na unutrašnje konflikte među likovima. Scenografija u Dogvilu je gotovo prazna, sa iscrtanim konturama zgrada na podu, što doprinosi osećaju izolacije i nepostojanja izlaza. Time režiser postiže efekat distanciranosti od realnosti, stvarajući prostor za promišljanje o filozofskim i psihološkim aspektima radnje. Zanimljivo je da je ova minimalna produkcija istovremeno stvorila maksimalnu emotivnu tenziju među likovima, što je česta karakteristika von Trierovih filmova.
Grejs je personifikacija ljudske krhkosti i moralnog iskušenja. Ona beži od prošlosti, ali se suočava sa društvom koje koristi njenu ranjivost. Stanovnici Dogvila je na početku prihvataju, ali se postepeno njihova prividna dobrota pretvara u eksploataciju. Kako se zaplet razvija, film postavlja pitanje moralnosti: da li su ljudi inherentno dobri ili zli, ili su produkt okolnosti?
Opisana dilema može se posmatrati u kontekstu sociološke teorije Emila Dirkema o kolektivnoj svesti, gde je moral kolektiva često kompromitovan u trenucima društvene krize[2].
Filozofski, Dogvil razmatra koncept slobode i odgovornosti, što se može povezati sa egzistencijalizmom Žan-Pola Sartra. Grejs pokušava da pronađe slobodu u Dogvilu, ali se suočava sa činjenicom da sloboda dolazi uz cenu – odgovornost prema sebi i drugima. Von Trier suprotstavlja ideju slobode moralnom relativizmu, gde zajednica koristi svoj položaj moći da nametne sopstvene norme Grejs, koja postaje žrtva manipulacije i eksploatacije.
Psihološki aspekt filma odražava se u dinamici moći i nasilja među likovima. Stanovnici Dogvila, kroz seriju suptilnih ali progresivnih nasilnih činova, polako prelaze granicu između saosećanja i surovosti.
Dinamika moći se može posmatrati kroz teoriju socijalnog ugovora Tomasa Hobsa, gde ljudi, kada su lišeni jasnih pravila i zakona, skloni su da se vrate u stanje "rata svih protiv svih", odnosno stanje u kojem vlada zakon jačeg[3].
 |
| Izvor slike: Wikimedia Commons |
Hobsova filozofija u Levijatanu tumači kako, u prirodnom stanju bez jake državne vlasti, ljudi prepušteni svojim nagonima ulaze u stanje neprekidnog sukoba.
On piše: "I život čovekov je osamljen, siromašan, prljav, surov i kratak" (And the life of man, solitary, poor, nasty, brutish, and short)[4].
Ovo stanje "rata svih protiv svih" se ogleda u dinamici Dogvila, gde zajednica koristi slabosti Grejs da je iskoristi, zlostavlja, pa na kraju čak i siluje.
 |
| Izvor slike: wikimedia commons |
Završnica filma, u kojoj Grejs preuzima kontrolu nad svojom sudbinom, donosi iznenađujuću, ali i duboko uznemirujuću poruku. Njena transformacija iz žrtve u dželata otvara pitanje pravde i osvete. Da li je Grejsina konačna odluka opravdana s obzirom na sve što je pretrpela, ili se radi o još jednom krugu nasilja?
Ova dilema je ključna u raspravi o etici i pravdi, kao što je istraženo u delu Teorija pravde Džona Rolsa, gde se razmatraju granice pravednog kažnjavanja[5].
Naziv Dogville u filmu Larsa von Triera nosi simbolično značenje. Sama reč "Dogville" može se protumačiti kao kombinacija reči "dog" (pas) i "ville" (grad), što bi moglo sugerisati grad u kojem ljudi deluju kao psi, vođeni osnovnim instinktima i nagonima, bez viših moralnih vrednosti. Reč "dog" nosi snažne asocijacije, jer psi često simbolizuju lojalnost, ali takođe mogu predstavljati surovost, pokornost i hijerarhiju, zavisno od konteksta. U filmu, stanovnici Dogvila isprva pokazuju lojalnost Grejs, ali kasnije postaju sve okrutniji i eksploatišu je. Time se može reći da naziv filma implicitno nagoveštava surovost društva koje je spremno da se ponaša "poput pasa" kada se suoči sa krizom ili slabim pojedincem. Takođe, sufiks "ville" na francuskom znači grad, što samo po sebi ukazuje na malu zajednicu. Naziv Dogville može, stoga, biti tumačen kao univerzalna metafora za društva koja, bez obzira na svoju civilizovanost, pod određenim uslovima skliznu u brutalnost i iskorišćavanje.
Na kraju, Dogvil nije samo kritika američkog društva, kako bi neki mogli da ga interpretiraju, već univerzalna alegorija o ljudskoj prirodi, odnosu moći i moralnosti, i načinima na koje ljudi reaguju kada su suočeni sa krizom. Filmski sadržaj izaziva publiku da preispita svoje stavove o dobru i zlu, i ostavlja nas bez jednostavnog odgovora, jer u svetu Dogvila moralne granice nisu tako jasno definisane.
Reference:
[1] https://www.imdb.com/title/tt0276919/
[2] Durkheim, Émile. The Division of Labour in Society / "Podela rada u društvu". Free Press, 1984.
[3] Hobbes, Thomas. Leviathan / "Levijatan". Penguin Classics, 1985.
Citat na srpskom: „I život čovekov je osamljen, siromašan, prljav, surov i kratak“, str. 78.
[4] Rawls, John. A Theory of Justice / "Teorija pravde". Harvard University Press, 1971.
Vladimir Tomić, Razneseni Svemir, Oblak Kaktusa
Comments
Post a Comment