Baraka: majmun na kraju sveta i podsećanje na ljudski rod

Слика
Originalni poster filma Baraka iz 1992. godine Lični esej o filmu Rona Frikea (Ron Fricke) Piše: Vladimir Tomić Godine 2006, u jednom čet-razgovoru, mudra osoba koju sam tada poznavao slučajno je pomenula film Baraka . Nije ga preporučivala onako kako ljudi obično preporučuju filmove, uz prepričavanje radnje, ime glumca ili nekoliko prideva koje sutradan zaboravimo. Samo je kratko napisala da joj je taj film promenio život. Ta rečenica mi je ostala u glavi duže od razgovora u kojem je izgovorena. Kasnije sam gledao Baraku . Do danas sam joj se vratio više od deset puta. Ipak, ne mogu reći da mi je promenila život iz korena, bar ne u onom značenju koje toj frazi daju savremeni priručnici za samopomoć, turističke ispovesti i razni new age likovi. U tim knjigama neko se jednog jutra probudi, ostavi posao, stan, rodbinu, neplaćene račune i verovatno zubara, pa ode da putuje po svetu kao da je jedina prepreka putovanju ...
Постави коментар

Normalan razgovor

ARHIVA STAROG OBLAKA KAKTUSA Čitate arhivsku verziju teksta sa starog Blogger izdanja. Aktivna i uređena verzija Oblaka Kaktusa sada je na sajtu oblakkaktusa.com.
Upoznavanje
Veštice i Jahača zmije


  Veštica: Koje zmiče voziš?

  Jahač zmije: Vozim se na oblaku, a tamo me izbacila zmija koju sam jahao. Izbacila me između neba i zemlje.

  Veštica: Kako se zoveš?

  Jahač zmije: Ja nemam ime niti sam ime. Niko sam i ništa.

  Veštica: Odakle si, kuda ideš?

  Jahač zmije: Nisam ni od kuda i ne idem nigde. Moj put je beskonačan i bez odredišta a moja domovina je sva priroda.

 Veštica: Koja ti je omiljena boja?

 Jahač zmije: Plava: jer me podseća na okean i izgubljeni mač drevnh kraljeva.

 Veštica: Koju muziku voliš?

 Jahač zmije: Najviše volim zvuk ptica i njihove pesme: jer one me podsećaju na detinjstvo i divlji glas deteta.

Veštica: Kakvo vreme voliš?

Jahač zmije: Vetrovito. Vetar menja i preobražava. Vreme je preobražaj.  A da li ja sada tebe nešto smem da pitam, Veštice?



                                                        

                                                           Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa)

23.8. 2019

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ogledala, želje i nesvesno: Kako Žak Lakan objašnjava naš svet

Слика
Piše: Vladimir Tomić Sadržaj: Ogledalo i identitet Jezik i nesvesno Realno i trauma Želja i društvo Nedostatak kao pokretač Lakan danas Literatura i izvori Slikar: "Ja i selo", Mark Šagal, izvor slike: Wikipedia Commons Žak Lakan nije psihoanalitičar koga je lako razumeti, ali njegove ideje o tome kako se oblikujemo kroz slike, jezik i odnose s drugima nalaze se svuda oko nas. To nije teorija zatvorena u akademskim knjigama, već nešto što možemo prepoznati u svakodnevnim situacijama: od detinjstva do društvenih mreža, od ljubavnih odnosa do naših najvećih nesigurnosti. Lakan nije pokušavao da nam pruži jednostavne recepte za život, već da nam pokaže kako funkcioniše naš svet i naše želje. Ogledalo i identitet Sve počinje ogledalom...
Pročitaj više»

Interludijum: Prometej u limenom sanduku

Слика
Slika Prometeja, Oto Grajner, 1909 Piše:  Vladimir Tomić     Milica Stojanović i ja već neko vreme radimo na zajedničkom projektu: vrsti studijskog, esejskog izlaganja o teorijama zavere. Biće to debela esejčina od teksta; i filozofska, i psihološka, i kulturna, i  satirična, ali ja sam imao potrebu da pre toga napišem svoj mali interludijum (koji je istovremeno i kratak predah od rada na toj studiji). Ne kao reklamu, nego kao ispovest: zašto uopšte pristajem da uđem u taj lavirint, zašto mi se uopšte da da se bavim ljudima koji veruju da je sve „namešteno“.  Jedna od najluđih teorija zavere, koja me više pogodila nego ona o nepostojanju svemira, jeste teorija za koju sam saznao relativno skoro, za razliku od nekih drugih koje kruže internetom još od vremena kada sam sa devetnaest godina 2006. bio jedan od urednika filozofsko - kulturnog studentskog foruma. Radi se o tome da postoje ljudi koji mrtvi ozbiljni tvrde da atomsko i termonuklearno oružje uopšte ...
Pročitaj više»

Nacionalna pretnja: Heklanje ili kad se nacija uplaši konca

Слика
Heklana dekoracija za sto, Kolkata, Zapadni Bengal, Indija Piše: Vladimir Tomić Mi smo, po svemu sudeći, odabrani da poslužimo kao ogledno eksperimentalno igralište, jedan skučeni balkanski vivarijum osmišljen nasumično kao dnevna tačka nekog sastanka, vođen isključivo surovim geopolitičkim pragmatizmom i estetikom dostojnom serije „Kuća od karata”, gde globalni akteri iz čiste dosade, deleći flašu skupocenog vina na poluzatvorenom sastanku, sasvim usputno prelaze preko tačke dnevnog reda zvane Srbija. Takav banalan, potpuno uzgredan i krajnje ciničan rasplet predstavlja jedino logično objašnjenje za frapantnu količinu ludila, strmoglavi civilizacijski pad i svečano ustoličenu neobrazovanost koja se na ovim prostorima godinama unazad taloži poput najtvrdokornijeg kamenca u bojleru. Politika pritom predstavlja isključivo onaj ogoljeni, javni simptom jedne neuporedivo dublje, sistemske bolesti, suštinskog i opšteg raspada svi...
Pročitaj više»