Oblak Kaktusa

Slika: Mark Šagal – „Golgota“ Slobodan prepev pesme „ Nuklearan “  Majka Oldfilda Dok stojim na ivici kratera, kao što proroci nekad rekoše, pepeo je sada hladan. Nema više metaka, žar je ugasnuo. Vetar mi šapuće priče o braći koju sam izgubio, pustoš i očaj; kakav nered stvorismo; kad je sve pošlo tako naopako? Posmatram sa ruba ovog cirkusa, čekam da igre počnu. Gladijatori potežu mačeve, spremaju se za armagedon. Ja sam nuklearan, ja sam divlji, raspadam se iznutra; srce od slomljenog stakla, osakaćeno; duboko u meni   napušteno dete. Dok stojim na pragu podzemlja, gledam u bezdan, nadam se čudu, bekstvu iz svega ovoga. Vetar mi šapuće priče o životu koji je minuo, pustoš i očaj; kakav nered stvorismo, kad sve je pošlo tako naopako? Ja sam nuklearan, ja sam divlji, raspadam se iznutra; srce od slomljenog stakla, osakaćeno; duboko u meni   napušteno dete. Sadržaj: Smena doba: Raspad starog poretka i haotično rađanje novog Eon Horusa: Mit o detetu i novo d...

 Enterijer sa ženom koja stoji,  Vilhelm Hameršoj; 1913.  Opšte je poznato da će iskren čovek veoma teško imati bilo kakve prijatelje. To jeste usamljeničko, naporno i složeno. Često može odvesti u krajnju autodestrukciju, ali je po dušu bolje nego živeti u laži. Sada, nakon mnogo godina, mnogo jasnije vidim šta je pravi uzrok onoga što se u savremenom svetu naziva pasivna agresija . Nije stvar u tome da je neko ovakav ili onakav, da ima ovu ili onu narav, ovakav ili onakav temperament, ili da je „zdrav” ili „bolestan”, „dobar” ili „loš”, šta god pod tim podrazumevali. Osnovni uzrok famozne pasivne agresije je suštinski lažan društveni život. U bilo kojoj ljudskoj zajednici, ako izuzmemo najuži porodični krug, kao što su majka i otac (i to samo ako imamo sreću da su dobri prema nama), ljudi gotovo nikada nisu sasvim iskreni. Neiskreno govore o tome šta zaista misle, ne samo o drugima, već i o njihovim delima. Umesto toga, prilagođavaju, izveštačuju i često lažiraju svoja...

Slika i dizajn korica, Marijana Tomić,  https://www.behance.net/marijanatomicexpri Dragi čitaoci, Moj način komunikacije sa svetom oduvek su bile reči: pisanjem, prozom, pričama, poezijom, esejima i filozofskim razmatranjima. To ne znači da njima vladam. I ja se često sapletem, često nisam zadovoljan onim što napišem. Ali još u osnovnoj školi opredelio sam se da pisanje bude jedan od mojih puteva. Nisam izabrao gitaru, platno ili violinu, izabrao sam rečenicu, priču, sliku u jeziku. I tako, posle niza drugih radova, eseja i drugih tekstova, došla je na red i ova nova zbirka. „Sveti Bordel i druge priče“ izašla je iz štampe 1. septembra, na dan kada u Srbiji počinje školska godina. Simbolično, jer i ova knjiga nosi duh učenja: ne onog koje nudi gotove odgovore, već učenja kroz pitanja, kroz putovanje kroz priče. Objavljena je, pritom, u trenutku kada zemlja prolazi kroz ozbiljnu krizu zbog političke korupcije. Možda je i to podsećanje da književnost, makar skromno, može biti mali č...