Originalni poster filma Baraka iz 1992. godine Lični esej o filmu Rona Frikea (Ron Fricke) Piše: Vladimir Tomić Godine 2006, u jednom čet-razgovoru, mudra osoba koju sam tada poznavao slučajno je pomenula film Baraka . Nije ga preporučivala onako kako ljudi obično preporučuju filmove, uz prepričavanje radnje, ime glumca ili nekoliko prideva koje sutradan zaboravimo. Samo je kratko napisala da joj je taj film promenio život. Ta rečenica mi je ostala u glavi duže od razgovora u kojem je izgovorena. Kasnije sam gledao Baraku . Do danas sam joj se vratio više od deset puta. Ipak, ne mogu reći da mi je promenila život iz korena, bar ne u onom značenju koje toj frazi daju savremeni priručnici za samopomoć, turističke ispovesti i razni new age likovi. U tim knjigama neko se jednog jutra probudi, ostavi posao, stan, rodbinu, neplaćene račune i verovatno zubara, pa ode da putuje po svetu kao da je jedina prepreka putovanju ...
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
Sveti Bordel: Priče sa dugog putovanja, sada na papiru
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
ARHIVA STAROG OBLAKA KAKTUSAČitate arhivsku verziju teksta sa starog Blogger izdanja. Aktivna i uređena verzija Oblaka Kaktusa sada je na sajtu oblakkaktusa.com.
Slika i dizajn korica, Marijana Tomić, https://www.behance.net/marijanatomicexpri
Dragi čitaoci,
Moj način komunikacije sa svetom oduvek su bile reči: pisanjem, prozom, pričama, poezijom, esejima i filozofskim razmatranjima. To ne znači da njima vladam. I ja se često sapletem, često nisam zadovoljan onim što napišem. Ali još u osnovnoj školi opredelio sam se da pisanje bude jedan od mojih puteva. Nisam izabrao gitaru, platno ili violinu, izabrao sam rečenicu, priču, sliku u jeziku.
I tako, posle niza drugih radova, eseja i drugih tekstova, došla je na red i ova nova zbirka. „Sveti Bordel i druge priče“ izašla je iz štampe 1. septembra, na dan kada u Srbiji počinje školska godina. Simbolično, jer i ova knjiga nosi duh učenja: ne onog koje nudi gotove odgovore, već učenja kroz pitanja, kroz putovanje kroz priče. Objavljena je, pritom, u trenutku kada zemlja prolazi kroz ozbiljnu krizu zbog političke korupcije. Možda je i to podsećanje da književnost, makar skromno, može biti mali čin slobode.
Milica Stojanović sa knjigom Sveti Bordel
Šta je Sveti Bordel?
To je zbirka u kojoj se brišu granice.
Između svetog i profanog: naslovna priča istražuje prostor gde se greh i svetost prepliću, gde bordel postaje svetilište.
Između istorije i fikcije: šta se dogodi kada Dostojevski čeka voz u Beogradu, Bodler pronađe svoje utočište, a Dis sedne na pivo sa neznancem? To su dijalozi sa duhovima kulture koji nas i dalje proganjaju.
Između sna i jave: priče funkcionišu po logici sna, gde atmosfera preuzima ulogu zapleta, a nedorečenost postaje prostor slobode.
Knjiga traži aktivnog čitaoca, nekoga ko će želeti da luta, da popunjava praznine i da prihvati tišinu kao deo teksta. Urednica izdanja, Dragana Bečejski, u pogovoru je zapisala da je ovo delo koje se „sluša u tišini, između redova“.
Možda je to najprecizniji opis.
Za kraj, evo jednog kratkog fragmenta iz knjige, parabole „Istina dvorske lude“, u obliku slike:
Ne nudim ovu knjigu kao objašnjenje sveta, već kao poziv na putovanje. A ako ste na ovom blogu ranije pronalazili podsticaj za razmišljanje, verujem da ćete i u ovim pričama prepoznati isti duh, samo u literarnom obliku.
I još nešto: Sveti Bordel nije kraj, već tek jedno poglavlje. Ova knjiga deo je šireg književnog projekta na kojem radim godinama i uskoro će pred čitaocima biti dostupne nove zbirke priča, koje nastavljaju ovo putovanje.
Dobro došli u Sveti Bordel.
Promocija knjige biće održana u prostorijama Beti Ford, na adresi: Zetska 2 u Beogradu, 27. septembra s početkom u 18h.
Knjiga se trenutno može poručiti direktno od mene putem mejla enola.kim@gmail.com ili putem Nove Nove Poetike
Uskoro više obaveštenja o dostupnosti dela u drugim knjižarama i prvoj promociji.
Vladimir Tomić,
u Beogradu
1. 9. 2025
Podrži naš blog!
Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić
Nisi sama Ti si moja sestra i moj najbolji prijatelj Ovo je tvoja pesma Pesma onih koji su prijatelji drveća, šuma i velikih mora nad kojima sija Mesec koji ništa ne traži Stare slike tvoje dečje radosti nisu izgubljene I tvoja krila nikada nisu bila slomljena Niti će ih iko ikada moći oteti U tvom plesu je skrivena žar-ptica Tvoji koraci prate ritam tajnog grada Koji se krije iza svakog žbuna iza svake kuće i svakog prozora U imenu koje sam ti nekad poklonio i smislio za tebe je ime zvezde koja pada na lica putnika da im osvetli put Da povede u preporod i povratak radosti Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa), posvećeno Marijani, Tajni grad, Hajdučki rastanak , 8. 11. 2021.
Ko nam govori istinu o vazduhu? Kako se meri zagađenje, ko odlučuje o indeksima i zašto vizuelni prikaz može da promeni javnu percepciju bez menjanja brojki. Ko je Milenko Jovanović Milenko Jovanović je meteorolog i dugogodišnji stručnjak za monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Šira javnost ga je upoznala nakon što je upozorio na izmene načina prikaza i ocenjivanja kvaliteta vazduha na zvaničnim platformama, tvrdeći da takve izmene mogu da stvore blažu sliku stvarnog stanja. O tom sporu izveštavali su N1 i Insajder, uključujući navode da su kriterijumi i parametri prikaza menjani više puta i da je Jovanović nakon toga ostao bez posla. Razgovarao: Vladimir Tomić | Odgovara: Milenko Jovanović Kada kažete „kvalitet vazduha”, šta je to u najstrožem stručnom smislu: koje veličine i koje supstance su ključne, a koje javnost često pogrešno uzima kao jedini kriterij...
Ruža je nikla iz betonske pukotine, ali nije nosila u sebi ni simboliku života, ni ljubavi, ni bilo kakve romantične ideje. Njene latice bile su prljave, posute česticama smoga i kapljama ulja iz obližnjih mašina. Ljudi su je ignorisali, prolazili pored nje bez ijednog pogleda, osim jednog čoveka koji je zastao i pljunuo pored nje, kao da je njen rast uvreda za tlo. „Ne pripadaš ovde,“ rekao je tiho, više sebi nego njoj. Ruža, naravno, nije odgovarala, ali njeno trnje izgledalo je kao da prkosi njegovim rečima. On se sagnuo, gledao je izbliza, kao da pokušava da razume njen smisao, a zatim posegnuo rukom. Nije to bio gest nežnosti, već nečega između radoznalosti i potisnutog besa. Prst mu je zakačio jedno od njenih oštrih bodlji. Kap krvi pala je na njene latice, crvena na mutno-ružičastu. „Glupa stvar,“ promrmljao je dok je sisao prst. Ali nije otišao. Stajao je i dalje, posmatrajući je kao da očekuje nešto – odgovor, objašnjenje, bilo šta. Ruža je bila nepokretna, tiha, ali njeno pri...
Коментари
Постави коментар