Ukratko o filmu Baraka

  Prošlo je 27. godina od kako se pojavio film Baraka. U gornjem insertu iz filma može se čuti pesma „Domaćin Serafima“, koju izvodi muzički sastav „Mrtvi Mogu Plesati“....

  Vidim da još uvek mnogim ju-tub komentatorima nije jasno zašto baš ta pesma, sa takvim nazivom i takvom melodijom; prati baš ove scene i baš ove slike. Naivan čovek, sklon da sve posmatra profano, ako je malo  osetljiv; on plitko veruje da se radi o siromaštvu: da su to neki  tamo siromašni ljudi kojima, eto, moćni i bogati zapad treba da pomogne; da postanu malo imućniji i tako će, nada se taj čovek, nestati problemi i poteći će med i mleko.

  On ne vidi da na ovim video snimcima nisu nikakvi siromasi već sve bogataš do bogataša; uključujući one koji na samom početku kopaju po deponiji, po đubrištu. On ne shvata, niti čak može to bar izdaleka da doživi; da njihovo bogatstvo nije u novcu; da njih to sve odavno ne zanima, kao ni bilo koja od takvih njegovih društvenih i političkih ambicija. Ne uspeva da vidi sreću i lepotu na njihovim uprljanim, neopranim licima; sreću kakvu on nikada nije doživeo, te je zato i ne vidi. On ih čak i sažaljeva, ne shvatajući da nije u toj poziciji da bilo koga sažaljeva i da bi pre trebao da im zavidi, a po mogućstvu i da im se priključi na nekoj od tih deponija; da ga leče od njegove savremene, globalne bolesti, o kojoj svi pričaju, ali još niko se nije usudio dati joj novo, međunarodno ime usred nekog kongresa takozvanih Ujedinjenih nacija i takozvane Svetske zdravstvene organizacije, premda ta bolest jeste drevna.  I tako, ovaj čovek misleći za sebe da je zdrav, a duboko i smrtno bolestan; nastavlja da životari, nastavlja da živi nesrećno okružen materijalnim zadovoljstvima. Još uvek se on pita: zašto se prateća pesma zove:  „The Host of Seraphim"....

     Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa)