Nehaj

 

Tražim ono što nikad ne pronalazim

Trčim i sedim u sebi

Mislim se kako je onog Dana bilo dobro

Dozivam daleki grad-daleku civilizaciju

Podignem ruke ka sebi pa ih vratim vazduhu

Šetam isprekidano u cik cak kao da izbegavam drvene grobove

Vidim kako misli postaju predmeti, ljudi i sve stvari

Još jedino drveće po parkovima stoji kao što je uvek bilo

Sve drugo me nosi

vetar i reka i daleka mora i daleki okeani

Pričam sa pticama koje sleću

Padaju bezbrižno na zemlju

Jer znaju tajni put

Mislim o tome kako su prošle milijarde godina

I kako su one nastale u našim sećanjima

Dozivam drage mrtve kao gorštak prijatelje drugog doba

I motam se kao luda niz planiske padine

Čovek je samom sebi Bog

Atu: Luda, A.C, L. F. 

Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa), 

5. Decembar. 2019. "Kraj Fabrike"