Originalni poster filma Baraka iz 1992. godine Lični esej o filmu Rona Frikea (Ron Fricke) Piše: Vladimir Tomić Godine 2006, u jednom čet-razgovoru, mudra osoba koju sam tada poznavao slučajno je pomenula film Baraka . Nije ga preporučivala onako kako ljudi obično preporučuju filmove, uz prepričavanje radnje, ime glumca ili nekoliko prideva koje sutradan zaboravimo. Samo je kratko napisala da joj je taj film promenio život. Ta rečenica mi je ostala u glavi duže od razgovora u kojem je izgovorena. Kasnije sam gledao Baraku . Do danas sam joj se vratio više od deset puta. Ipak, ne mogu reći da mi je promenila život iz korena, bar ne u onom značenju koje toj frazi daju savremeni priručnici za samopomoć, turističke ispovesti i razni new age likovi. U tim knjigama neko se jednog jutra probudi, ostavi posao, stan, rodbinu, neplaćene račune i verovatno zubara, pa ode da putuje po svetu kao da je jedina prepreka putovanju ...
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
Neuništiva glupost (Deo prvi)
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
ARHIVA STAROG OBLAKA KAKTUSAČitate arhivsku verziju teksta sa starog Blogger izdanja. Aktivna i uređena verzija Oblaka Kaktusa sada je na sajtu oblakkaktusa.com.
Teorije zavere mogu biti veoma opasne kako za pojedince tako i za cele grupe ljudi. U Kjubrikovom filmu: "Dr. Strangelove or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb" dešava se na namerno preuveličavajuć način to da jedan od upravitelja velike, američke avionske vojne baze, general Jack D. Ripper, umisli da vladari Sovjetskog Saveza pokušavaju da zatruju sve svetske izvore voda. Stoga on donosi odluku da, iako nema ovlašćenja za to; da naredi nuklearni napad na drugu državu, pošalje bombardere iz svoje baze u pravcu Rusije, i tada nastane čitava međunarodna, politička drama i panika.
Ipak, to je samo film, ali postoje brojni primeri iz istorije kada su ljudi poveravali u neku netačnu, lažnu, nedokazanu zaveru i zbog toga uradili najfanatičnije stvari. Poznat je primer iz istorije kada je kuga harala u raznim delovima sveta, i kada su za to religiozni fanatici počeli da optužuju žene-veštice od kojih su mnoge kažnjavane bičevanjem, zatvorom ili lomačom. To je išlo do te mere- da su se ubijale mačke, posebno crne mačke, jer su se iste dovodile u vezu s veštičarenjem. Ali, to ne samo što nije umanjilo kugu nego je pospešilo, jer danas znamo da kugu izaziva bakterija koja se najčešće prenosi buvom, sa glodara na čoveka, a pošto su mačke prirodni neprijatelji pacova, zna se do čega je to dovelo. Čak i da su one stvarno bile veštice i satanske sluge, sa kugom nisu imale nikakve veze, ali što bi rekao Pekić u jednoj svojoj priči: "Svejedno je veštica biti ili se za takvu računati". Ovo su neke opšte-poznate stvari, za koje znam odavno, i zato sam od kada je počela kovid-histerija bio oprezan kada se pozivam na lekare i druge stručnjake koji pišu protiv preovladavajućih covid-mera a koji su me uverili u istinitost svojih tvrdnji, jer sam znao da će u celom tom ludilu ojačati fanatizam i da će u tome svoju šansu za prevlast videti ultra-desničarske, konzervativne političke grupacije. Ja nisam ni desničar ni levičar (obe grupe me žestoko zamaraju i šta više smatram da su to prevaziđene podele), niti sam pripadnik bilo koje partije ili ideologije, pa sam slobodan da se ni na koji način ne opredelim u tom nekom grupnom-političkom smislu.
Takozvana Hanlanova oštrica nam govori sledeće: " Nikada nemoj pripisivati zlobi ono što se može objasniti glupošću." Drugim rečima, razne loše stvari koje se dešavaju veoma često nisu posledica neke zavere, već samo posledica ljudske gluposti što ne znači da na nekom drugom kompleksnijem nivou ne postoji stvarna zavera. Ljudi skloni da skoro sve posmatraju kroz tu dimenziju zavere sada, zbog celog ovog globalnog ludila, misle da se dešava sukob između satanskog i božijeg i slično kao pojedini srednjovekovni fanatici traže nove "neprijatelje" koje će okriviti za sve svoje probleme samo što sada to nisu žene-veštice već "Drugi", neke druge grupe ljudi, znamo svi koje. Mainstream mediji ne samo što nisu pomogli da se ova histerija obuzda već su je namerno i svesno još više pojačali posebno onda kada su počeli da proglašavaju za teoretičara zavere svakog ko se usudio da dovede u pitanje preovladavajuću covid-politiku. Jednostavno, nisu dozvolili debatu i slobodno sučeljavanje različitih mišljenja, već su radili po nalogu onih koji ih plaćaju forsirajući samo jednostrano mišljenje. Mediji su takođe izmislili da postoji sukob vaksera i antivaksera iako ga među civilizovanim ljudima nema, jer je oduvek bilo lekara i ostalih stručnjaka koji su smatrali da je potrebno vakcinisati samo rizične grupe, a ne celu populaciju zbog kovida. Zato sada gledamo posledice svega toga, da razni populisti, demagozi i religiozni fanatici dobijaju sve veću podršku, a veoma su naivni oni koji misle da će to izaći na dobro.
Vladimir Tomić, Razneseni Svemir, Oblak Kaktusa
Podrži naš blog!
Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić
Slika Prometeja, Oto Grajner, 1909 Piše: Vladimir Tomić Milica Stojanović i ja već neko vreme radimo na zajedničkom projektu: vrsti studijskog, esejskog izlaganja o teorijama zavere. Biće to debela esejčina od teksta; i filozofska, i psihološka, i kulturna, i satirična, ali ja sam imao potrebu da pre toga napišem svoj mali interludijum (koji je istovremeno i kratak predah od rada na toj studiji). Ne kao reklamu, nego kao ispovest: zašto uopšte pristajem da uđem u taj lavirint, zašto mi se uopšte da da se bavim ljudima koji veruju da je sve „namešteno“. Jedna od najluđih teorija zavere, koja me više pogodila nego ona o nepostojanju svemira, jeste teorija za koju sam saznao relativno skoro, za razliku od nekih drugih koje kruže internetom još od vremena kada sam sa devetnaest godina 2006. bio jedan od urednika filozofsko - kulturnog studentskog foruma. Radi se o tome da postoje ljudi koji mrtvi ozbiljni tvrde da atomsko i termonuklearno oružje uopšte ...
Heklana dekoracija za sto, Kolkata, Zapadni Bengal, Indija Piše: Vladimir Tomić Mi smo, po svemu sudeći, odabrani da poslužimo kao ogledno eksperimentalno igralište, jedan skučeni balkanski vivarijum osmišljen nasumično kao dnevna tačka nekog sastanka, vođen isključivo surovim geopolitičkim pragmatizmom i estetikom dostojnom serije „Kuća od karata”, gde globalni akteri iz čiste dosade, deleći flašu skupocenog vina na poluzatvorenom sastanku, sasvim usputno prelaze preko tačke dnevnog reda zvane Srbija. Takav banalan, potpuno uzgredan i krajnje ciničan rasplet predstavlja jedino logično objašnjenje za frapantnu količinu ludila, strmoglavi civilizacijski pad i svečano ustoličenu neobrazovanost koja se na ovim prostorima godinama unazad taloži poput najtvrdokornijeg kamenca u bojleru. Politika pritom predstavlja isključivo onaj ogoljeni, javni simptom jedne neuporedivo dublje, sistemske bolesti, suštinskog i opšteg raspada svi...
Piše: Vladimir Tomić Sadržaj: Ogledalo i identitet Jezik i nesvesno Realno i trauma Želja i društvo Nedostatak kao pokretač Lakan danas Literatura i izvori Slikar: "Ja i selo", Mark Šagal, izvor slike: Wikipedia Commons Žak Lakan nije psihoanalitičar koga je lako razumeti, ali njegove ideje o tome kako se oblikujemo kroz slike, jezik i odnose s drugima nalaze se svuda oko nas. To nije teorija zatvorena u akademskim knjigama, već nešto što možemo prepoznati u svakodnevnim situacijama: od detinjstva do društvenih mreža, od ljubavnih odnosa do naših najvećih nesigurnosti. Lakan nije pokušavao da nam pruži jednostavne recepte za život, već da nam pokaže kako funkcioniše naš svet i naše želje. Ogledalo i identitet Sve počinje ogledalom...
Tačno tako.
ОдговориИзбриши