Zašto me briga za vaše fakultete i sve druge diplome

Slika, Pink Floyd, The Wall

Mnogo puta sam se susreo s ljudima koji misle da ih fakultetska diploma čini obrazovanim. Oni često dolaze s osećajem superiornosti, sa uverenjem da je formalna diploma dokaz njihove vrednosti i znanja. Ono što je ironično – i često frustrirajuće – jeste to što ti isti ljudi misle da i ja imam taj njihov kompleks. Uzaludno sam pokušavao da im objasnim da ne delim njihovo viđenje sveta, niti njihov način vrednovanja obrazovanja.

Apsurdno je koliko ljudi ne razumeju suštinsku razliku između formalnog obrazovanja i stvarnog, unutrašnjeg obrazovanja. Još apsurdnije je što pojma nemaju šta uopšte znači „kompleks“. Karl Gustav Jung je ovaj pojam uveo u psihologiju i psihijatriju kao način da opiše nesvesne emocionalne naboje koji oblikuju naše ponašanje i percepciju sveta. Kompleks je stanje u kojem nam osećaji, misli i uverenja – često iz prošlih iskustava – dominiraju bez naše svesne kontrole. Ironično je kada mi neko, čije razumevanje obrazovanja počiva na spoljnim priznanjima poput diploma, prebacuje da ja imam kompleks – dok on sam postavlja svoju vrednost na osnovu tog istog spoljnog standarda.

Pink Floyd, The wall

Da li nas zaista čine obrazovanima institucije koje posećujemo, diplome koje stavljamo na zid ili titule kojima se ponosimo? Ili je suština obrazovanja mnogo više od toga? Istorija nas uči da neki od najvećih umova čovečanstva nikada nisu završili formalno školovanje, a ipak su oblikovali svet svojim idejama, delima i otkrićima.

Majkl Faradej, otac elektromagnetizma, nije imao formalno obrazovanje iz fizike. Njegova strast prema nauci započela je dok je kao mladić radio u knjižari i gutao knjige koje su ga inspirisale. Neumorna radoznalost, a ne univerzitetska diploma, bila je ključ njegovih otkrića.

Vinsent van Gog nikada nije studirao umetnost u formalnom smislu. Njegov jedinstveni slikarski stil nije oblikovan akademijom, već njegovim duboko ličnim viđenjem sveta i unutrašnjim previranjima. Iako neshvaćen za života, danas je njegovo ime sinonim za genijalnost i umetnički izraz koji prevazilazi granice vremena.

Mark Tven, koji je napustio školu u detinjstvu, svojom književnošću preoblikovao je američku literaturu, dok je Rej Bredberi, autor „Farenhajta 451“, tvrdio da su mu biblioteke bile pravo obrazovanje. Njihovi primeri dokazuju da prava vrednost znanja ne leži u titulama, već u onome što s tim znanjem činimo.

Frida Kalo, meksička slikarka, nikada nije kročila u umetničku školu, ali njena dela i dalje pričaju priče o patnji, ljubavi i nepokolebljivom duhu. Njena umetnost nije bila rezultat akademskih pravila, već unutrašnje borbe i iskrenosti koja se ne može naučiti.

Frida Kalo, Autoportret, izvor slike wikimedia commons

Džek London, autor „Zova divljine“, pohađao je univerzitet samo nakratko, ali je njegova dela proistekla iz ličnih iskustava i istraživanja sveta. Slično tome, Vilijam Fokner, koji nikada nije završio fakultet, a jedva i srednju, svojom prozom zauvek je promenio tok književnosti.

Naslovne korice Buke i besa, V. Foknera, izvor slike: wikimedia commons

Ni nauka nije imuna na ove priče. Bendžamin Frenklin, jedan od osnivača SAD-a, i Antoan van Levnuk, otac mikrobiologije, bili su samouki istraživači vođeni radoznalošću. Njihovi doprinosi nisu bili rezultat akademske obuke, već upornosti i strasti za otkrivanjem nepoznatog.

Bendžamin Frenklin, portert, izvor slike:wikimedia commons

Karolina Heršel, koja je otkrila nekoliko kometa, i Marija Aning, pionirka paleontologije, nisu imale formalno obrazovanje. Njihova dostignuća nisu bila zasnovana na diplomama, već na neumornom radu i ljubavi prema nauci. Leonardo da Vinči, genije čija dela spajaju umetnost i nauku, nikada nije bio deo formalnog obrazovnog sistema. Njegov život pokazuje da stvarna genijalnost dolazi iz unutrašnje radoznalosti i širine duha.

Karolina Hešner sa bratom,izvor slike: wikimedia commons

Kada pogledamo ova imena, shvatamo da pravo obrazovanje nije zatvoreno u zidovima učionica ili okvirima diploma. Ono je unutrašnji proces – potraga za smislom, lepotom i istinom.

Jedan od razloga zašto ljudi toliko grčevito brane ideju formalnog obrazovanja jeste taj što diploma pruža osećaj sigurnosti i društvenog priznanja. I to je razumljivo. Međutim, problem nastaje kada diploma postane mera svih stvari – kada neko misli da je završen fakultet dovoljan razlog da prestane da preispituje sebe, da uči, da razvija svoje sposobnosti. Takav stav, koliko god društveno prihvaćen bio, lišava čoveka mogućnosti za stvarno obrazovanje.

Obrazovan čovek, po mom mišljenju, nije onaj koji ima diplomu, već onaj koji zna da postavlja prava pitanja. Onaj koji preispituje, istražuje i neprestano širi svoje vidike. Takav čovek je obrazovan čak i ako nikada nije kročio u učionicu. To je osoba koja zna da vrednost znanja ne leži u tome kako ga drugi procenjuju, već u tome šta s tim znanjem radimo i kakve promene donosimo – sebi i svetu.

Zato me, da budem iskren, nije briga za vaše fakultete. Ne interesuju me vaši sertifikati, vaše ocene ili titule. Ono što me zanima jeste: šta radite sa onim što znate? Kako se odnosite prema sebi, prema drugima, prema svetu? Ako imate diplomu, a niste u stanju da pokažete  širinu duha ili sposobnost za kritičko razmišljanje – šta vam onda ta diploma zaista znači?

Neka ovo bude poziv na preispitivanje. Preispitajte svoje motive, svoje vrednosti, svoje razumevanje obrazovanja. Ne dozvolite da vaše znanje bude samo sredstvo za dokazivanje drugima, već neka postane alat za stvaranje lepote, smisla i istine u vašem životu. A diploma? Ona će zauvek ostati samo papir.

Dodatna literatura: 

Obrazovanje: Umesto takmičenja – potraga za lepotom, 

Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa

Podrži naš blog!

Za uplate na dinarski račun:
Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić

Za PayPal uplate: