Arlijane

Stidljivi Lav, by Lili Bluz, eksperimentalna obrada

I nestao je bol iz tvog doma, Arlijane,

Mesec se ugasio 

 plamen se smirio s vetrom.

Kuća je pala, temelji u prah se sveli,

Nestao je svet 

 ali drugi svet je rođen.

To nije novi svet, već preobraženi stari,

Onaj što leži ispod buke, ispod vetra.

Sad, kad si srce uskladio s ritmom Zemlje,

Majke tvoje, što te vodi ka unutrašnjem miru.

Oslobodi se, raširi orlovska krila uspavana,

Nosio si ih skrivena, iza svojih misli.

Rastani se s vešticama 

 oplakale su te već,

Prigrli stražare, anđele, demone i senke.

Ne ugasi se, Arlijane 

 pusti se vetru,

Neka te mir vodi, neka te preobrazi.

Ovog puta bez žara, bez buke, bez pada.

Kula neka padne sama, spokojno nestajući.

Zavedi život, jer ni on tebe nije štedeo,

Pregledaj bunare, gde je voda teška tekla.

Tamo je tvoj lek, tvoje sidro i tvoje srce,

A nakon toga 

 stvaranje koje nema kraja.

Piši bojama koje niko nije naslutio,

Govori rečima koje su starije od jezika.

Pokreni se 

 kao reka koja nosi svetlost,

Kao dah koji prati puls zemlje.

Pozovi ljude koji sanjaju budni,

Neka tvoja pesma pronađe put do njih.

Jer ugašeni plamen rađa novi život:

Arlijane, svet si ti 

 i ti si mir sveta.

Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa, Razneseni Svemir (Iz ciklusa Zmijonošine magle)