Pećina srca

 

Klavir stoji tiho,

ali u njemu je još uvek pokret.

Dirke se ne pomeraju,

ali nešto u prostoru diše,

kao da tonovi nisu otišli,

već čekaju.

Ruke koje su ih stvorile

nisu ovde,

ali nisu ni nestale.

Njihov trag ostaje u pauzama,

u nečemu što je više od zvuka –

u osećanju koje se ne čuje,

ali je u srcu.

Nova godina dolazi polako,

bez pompe,

bez obećanja.

Nosi sa sobom samo trenutke,

male, lomljive delove

koji mogu da se sastave u nešto,

ako ima ko da sluša.

Nije ovo kraj pesme.

Možda pesma nikada ne prestaje.

Ona ostaje u pećini srca,

u onome što se ne zaboravlja.

Note ne odlaze –

samo čekaju da ih neko pronađe.

U čast ubijenog, velikog srpskog kompozitora Andrije Čikića, čije nas note podsećaju da emocije nisu slabost, već glas života.

Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa

u magli Beograda, 1.1. 2025.

Podrži naš blog!

Za uplate na dinarski račun:
Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić

Za PayPal uplate: