Zemlja Oblomova

Apatija, digitalna obrada po posebnim instrukcijma za dall-e

Zemlja Oblomova, kraj puta, 

bez puta.

Dole vetar, gore tišina.

Niko ne gleda. 

Svi čekaju.

Ruke u džepovima, 

reči skupljene u šaci.

Prolazi dan kolotečine, svejedno je.

Nema pitanja. Nema odgovora.

Korak — težak, nikakav,

kao hod po blatu koje guta cipele,

kao reč koja zapne u grlu

i zaboravi se pre nego izađe.

Nekad je ovde pesma imala smisla,

reka je pevala, planina slala snagu.

Danas glasovi govore prazne rečenice,

sastavljene od rupa, glasnije od istine.

Korupcija sedi za stolom,

otvara knjigu zakona, piše pravila.

Nasilje stoji pored, klima glavom.

Ljudi prolaze, skreću pogled,

navikli, naviknuti, oguglali,

bez osmeha, bez promene boja, bez misli.

Zemlja Oblomova spava,

Kiša pada, ali ne pere ulice,

vetar duva, ali ne ruši zidove.

Ovde, gde su postojala osećanja,

sada se trči za novcem, bez duše,

u krug, uvek u krug.

Bogata istorija, umorna bajka,

pričana usput, u snu.

Zemlja Oblomova, gde je saosećanje?

Gde je pokret, gde je zvuk

koji probija tišinu?

Svi su tu, niko nije.

Gledaju, ćute, čekaju.

Vladimir Tomić, Razneseni Svemir, Oblak Kaktusa

8. 11. 2024. 

Između svetova

Podrži naš blog!

Za uplate na dinarski račun:
Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić

Za PayPal uplate: