Oblak Kaktusa

     Kod siledžijskog ponašanja, maltretiranja i šikaniranja druge osobe ili celih grupa osoba, uočava se taj obrazac dugotrajnog, sistematskog psihološkog iscrpljivanja žrtve. U početku žrtva siledžije ne pokazuje neke ozbiljne znake da je maltretirana, a siledžija se može postavljati tako da je čas nasilnik čas ne. U jednom trenutku, on može prestati da maltretira žrtvu bilo fizičkim ili verbalnim nasiljem, dakle zaustaviti sve; početi da se ponaša kao da je prijatelj žrtvi, nakon čega ona oseća dragocene trenutke predaha od maltretiranja. Ona zna, oseća da to maltretiranje nije u redu, ali je zahvalna svom tlačitelju što je bar malo poštedeo, dao oduška neko vreme. Međutim, strah je ostao tu. On je trigiran već onim prvim, početnim maltretiranjem, i već tada je proizveo traumu, koja se sada samo produbljuje. Što je neka ozbiljna rana na telu, to je trauma u duševnom (unutrašnjem), intimnom svetu muškaraca i žena, i ona može biti tako golema da bukvalno odredi ceo način...

Teen Song Ti hodaš kao smak Popiješ pivo pa sedneš na električnu fotelju u sobi crno-belog dima. Kao u vlastitom filmu, uvek te dočeka ista nedođija. Vidiš nju staru zvezdu padalicu. Hoćeš da je utopiš u poluprljavoj vodi otrova i kiselina, pa zapališ cigaru kao znak otpora. Ne govoriš ništa. Crne zmije te obavijaju, proždrljive glave sikću ti blizu. Smeješ se, kao kamen oživljen u trenutku. Frankeštajnova molitva te proganja. Od supermenovog sunca skrećeš pogled stidljivo, dok ti lica vršnjaka, poznanika, drugova, osunčana i blistava, šapuću – bićeš njihova senka. Ali njen osmeh, deteta pravog, vraća te u san o deci napuštenog ostrva. Rušićeš škole, učenja, parole, i otići ćeš s metlom u ruci da se vratiš. Ti hodaš kao smak. Popiješ pivo, sedneš na električnu fotelju u sobi crno-belog dima. Kao u vlastitom filmu, uvek te čeka ista nedođija.                                          ...

   “When you tear out a man's tongue, you are not proving him a liar, you're only telling the world that you fear what he might say.”   George R.R. Martin, A Clash of Kings .... Funkcija savremenih cenzora koji sebe nazivaju proveravači činjenica nikad nije ni bila u tome da stvarno ispravljaju dezinformacije ili iznose činjenice iako među njima svakako ima onih koji su uvereni da to stvarno čine. Prava njihova svrha, razlog iz kojeg su pokrenuti, organizovani u timove je zapravo u zbunjivanju i zastrašivanju ljudi a druga svrha je prilično banalna, jer, ne primer, Gugl na određene ključne reči prilikom pretrage za koje biste, možda, hteli da vidite nezavisnije izvore i istraživanja, skoro uvek prvo izbacuje ono što o toj temi misle cenzori. Tako, na primer, ako pokušate da izguglate neke ozbiljnije analize o nedavnim, iznenadnim smrtima sportista na terenima, koje su prošle bez objašnjenja, i da je, možda to imalo neke veze sa primanjem vakcine ili ne, izbaciće vam ...

 Nisi sama Ti si moja sestra i moj najbolji prijatelj Ovo je tvoja pesma Pesma onih koji su prijatelji drveća, šuma i velikih mora nad kojima sija Mesec koji ništa ne traži  Stare slike tvoje dečje radosti  nisu izgubljene I tvoja krila nikada nisu bila slomljena Niti će ih iko ikada moći oteti  U tvom plesu je skrivena žar-ptica  Tvoji koraci prate ritam tajnog grada Koji se krije iza svakog žbuna iza svake kuće i svakog prozora U imenu koje sam ti nekad poklonio i smislio za tebe je ime zvezde  koja pada na lica putnika da im osvetli put Da povede u preporod i povratak radosti  Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa), posvećeno Marijani, Tajni grad, Hajdučki rastanak , 8. 11. 2021. 

  -         Idemo kod prolaza ptice sa rogovima. Ja sam ve ć bio tamo, a setio sam da ć eš ti doneti fantasti č no Ru ž ino vino. -         Ja sam donela sla č ke. -         Šta su sla č ke? -         Kako ne znaš. To su jestivi delovi slagalice koje sam napravila. Ne znaš da li da pre jedeš ili sla ž eš? -         Stvari se tako brzo menjaju. -         Ne menjaju se stvari ve ć ose ć anja. -         Ptica je to rekla to isto ili sam je bar tako razumeo. Ona ne peva niti grok ć e kao druge ptice, niti zabada kao ponekad orlovi i usamljenici. Njen rog je tre ć e... -         Piramida! Da li vidiš? Prošli smo pored nje i ona je nestala? -         Ali, ovd...

  Tra žim ono što nikad ne pronalazim Tr čim i sedim u sebi Mislim se kako je onog Dana bilo dobro Dozivam daleki grad-daleku civilizaciju Podignem ruke ka sebi pa ih vratim vazduhu Šetam isprekidano u cik cak  kao da izbegavam drvene grobove Vidim kako misli postaju  predmeti, ljudi i sve stvari Još jedino drve će po parkovima  stoji kao što je uvek bilo Sve drugo me nosi vetar i reka i daleka mora i daleki okeani Pričam sa pticama koje sleću Padaju bezbrižno na zemlju Jer znaju tajni put Mislim o tome kako su prošle milijarde godina I kako su one nastale u našim sećanjima Dozivam drage mrtve kao gorštak prijatelje drugog doba I motam se kao luda niz planiske padine Čovek je samom sebi Bog Atu: Luda, A.C, L. F.  Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa),  5. Decembar. 2019. "Kraj Fabrike" 

U tvom pogledu je Vudstok 69 Na tvom licu je zaštitni znak starca svih vremena Kada te učiteljica pita kakve su prave u prirodi ti joj kažeš da su krive Dok hodaš  ostavljaš za sobom tragove neodsvirane pesme koje neznalački prelaze prolaznici  Oni ne znaju da muziku ne stvaraju instrumenti U tvom društvu su beskućnice, zmajevi i fabrički radnici  S njima praviš žurke i ostale svečanosti gde nestaju vođe, idoli i pratioci novih moda Uzimaš afričku masku i noge od zemlje i kamenja da se vratiš u postojbine Divljana IIII-jeee! IIII-jee  III-jee! III-jee više nisu reči One su sada tvoja Boja!  Vladimir Tomić, Razneseni Svemir (Oblak Kaktusa), posvećeno Luki B.  Beograd, 17. 10. 2021, 20: 37