Oblak Kaktusa

Slika: Mark Šagal – „Golgota“ Slobodan prepev pesme „ Nuklearan “  Majka Oldfilda Dok stojim na ivici kratera, kao što proroci nekad rekoše, pepeo je sada hladan. Nema više metaka, žar je ugasnuo. Vetar mi šapuće priče o braći koju sam izgubio, pustoš i očaj; kakav nered stvorismo; kad je sve pošlo tako naopako? Posmatram sa ruba ovog cirkusa, čekam da igre počnu. Gladijatori potežu mačeve, spremaju se za armagedon. Ja sam nuklearan, ja sam divlji, raspadam se iznutra; srce od slomljenog stakla, osakaćeno; duboko u meni   napušteno dete. Dok stojim na pragu podzemlja, gledam u bezdan, nadam se čudu, bekstvu iz svega ovoga. Vetar mi šapuće priče o životu koji je minuo, pustoš i očaj; kakav nered stvorismo, kad sve je pošlo tako naopako? Ja sam nuklearan, ja sam divlji, raspadam se iznutra; srce od slomljenog stakla, osakaćeno; duboko u meni   napušteno dete. Sadržaj: Smena doba: Raspad starog poretka i haotično rađanje novog Eon Horusa: Mit o detetu i novo d...

 Enterijer sa ženom koja stoji,  Vilhelm Hameršoj; 1913.  Opšte je poznato da će iskren čovek veoma teško imati bilo kakve prijatelje. To jeste usamljeničko, naporno i složeno. Često može odvesti u krajnju autodestrukciju, ali je po dušu bolje nego živeti u laži. Sada, nakon mnogo godina, mnogo jasnije vidim šta je pravi uzrok onoga što se u savremenom svetu naziva pasivna agresija . Nije stvar u tome da je neko ovakav ili onakav, da ima ovu ili onu narav, ovakav ili onakav temperament, ili da je „zdrav” ili „bolestan”, „dobar” ili „loš”, šta god pod tim podrazumevali. Osnovni uzrok famozne pasivne agresije je suštinski lažan društveni život. U bilo kojoj ljudskoj zajednici, ako izuzmemo najuži porodični krug, kao što su majka i otac (i to samo ako imamo sreću da su dobri prema nama), ljudi gotovo nikada nisu sasvim iskreni. Neiskreno govore o tome šta zaista misle, ne samo o drugima, već i o njihovim delima. Umesto toga, prilagođavaju, izveštačuju i često lažiraju svoja...

Slika i dizajn korica, Marijana Tomić,  https://www.behance.net/marijanatomicexpri Dragi čitaoci, Moj način komunikacije sa svetom oduvek su bile reči: pisanjem, prozom, pričama, poezijom, esejima i filozofskim razmatranjima. To ne znači da njima vladam. I ja se često sapletem, često nisam zadovoljan onim što napišem. Ali još u osnovnoj školi opredelio sam se da pisanje bude jedan od mojih puteva. Nisam izabrao gitaru, platno ili violinu, izabrao sam rečenicu, priču, sliku u jeziku. I tako, posle niza drugih radova, eseja i drugih tekstova, došla je na red i ova nova zbirka. „Sveti Bordel i druge priče“ izašla je iz štampe 1. septembra, na dan kada u Srbiji počinje školska godina. Simbolično, jer i ova knjiga nosi duh učenja: ne onog koje nudi gotove odgovore, već učenja kroz pitanja, kroz putovanje kroz priče. Objavljena je, pritom, u trenutku kada zemlja prolazi kroz ozbiljnu krizu zbog političke korupcije. Možda je i to podsećanje da književnost, makar skromno, može biti mali č...

  Insert iz filma Širom zatvorenih očiju (1999) „Činilo mu se hiljadu puta gore da stoji tamo kao jedini bez maske među mnoštvom maski, nego da iznenada stoji nag među onima koji su potpuno obučeni.”  Artur Šnicler, Novela o snu (1926) Sadržaj:  Arheologija sećanja i naknadno otkriće Ontološki prelom u bračnoj postelji: Reč kao oružje Noćna odiseja: Faza I: Privid sklada i prva iskušenja Faza II: Silazak u podzemlje i mikrokosmos korupcije Srce tame: Dva lica elite, dva lica praznine Šniclerova elita: Pozorište greha na samrtnoj postelji istorije Kjubrikova elita: Trijumf mediokritetske plutokratije Lozinka "Fidelio": Ironija vernosti kao ključ za Hram Neverstva Psihološki lavirint: Voajerizam sopstvenog života Dva buđenja i poslednja reč civilizacije Izvori, literatura i srodni tekstovi Arheologija sećanja i naknadno otkriće Postoje dela kojima se vraćamo kao arheolozi sopstvenom sećanju. Film ostaje nepromenjeni artefakt, ali instrumenti kojima ga ispitujemo: naše iskus...

Oči u mreži, Lili Bluz, (digitalna obrada)  Ovaj tekst predstavlja treći deo mog promišljanja o razvoju veštačke inteligencije; ili kako je sada radije nazivam: proširene inteligencije . U prethodnim esejima razmatrao sam AI kao alat i spekulisao o njegovom mogućem razvoju u entitet, balansirajući između fascinacije i opreza odnosno mogućih zloupotreba. Sada se okrećem dubljem filozofskom pogledu koji sam najavio ranije, ali pre nego što zaronimo u teoriju, želim da počnem sa jednom konkretnom, opipljivom posledicom dolaska ove tehnologije. Nažalost, oni koji vide samo crnilo u AI, potpuno su propustili da primete jednu od njenih pozitivnih strana. Radi se o tome što će veštačka inteligencija značajno doprineti decentralizaciji obrazovanih sistema, jer će razne vrste alatki za učenje postati dostupnije svima. Ovo uopšte ne plaši ni obrazovane kao i sve ljude otvorenijeg uma, ali one pseudo-obrazovane, koji najviše vole da se hvale intelektualizmom veoma plaši, zato što će konačno ...