Oblak Kaktusa

  Kamen Ničea, Švajcarska Surlej „ Volim onog ko svog Boga kaštiguje, zato što voli svog boga: jer on od gneva svog boga mora propasti; na taj način on rado ide preko mosta. ” Fridrih Niče, Tako je govorio Zaratustra Sadržaj: Uvod: Prvi susret (zmija, samoća i sestra od tetke) „Smrt Boga“: Šta je Niče zapravo sahranio? Zaratustra: Pesnik, prorok i alter-ego u potrazi za ušima koje čuju Natčovek (Übermensch): Između vizije i tri velike zablude Literatura i izvori  Uvod: Prvi susret (zmija, samoća i sestra od tetke) Veče je kasnih devedesetih, jedno od onih letnjih na izdisaju kada se vazduh zgusne od mirisa pečenih, leskovačih crvenih paprika i tihe sete. Ja sam na prekretnici, onoj maloj maturi posle osmog razreda, klinac u čijoj glavi još uvek odjekuju magijski realizam i stogodišnja sudbina porodice Buendija. Nedeljama nisam prestajao da mislim o Markesovom romanu Sto godina Sam...

Magnus Enkel, Dečak i Lobanja, 1870-1925 Vreo asfalt treperi. U prašini, zaboravljen, plavi kamion ćuti. Dečak hoda. Korak. Otkucaj. Jedini zvuk pod nebom što u sebe se ruši. Dve slepoočnice kosmosa, zlatna i narandžasta, sudaraju se bez jauka. U odrazu na putu ne čeka dečje lice. Već lobanja, mladićeva, pogled uprt u sebe. Kroz očne duplje prazne svira vetar slobode, one potisnute. Vreme, napukla linija, gmiže ka beskonačnosti. Gore, u magli etra, slušalice titraju. Džinovsko, plačno čudovište nosi muziku odlaska. Njen talas sećanje mrvi, tera cvet da uvene. A mašta po nebu piše slova, simbole, znake bez ključa. Leto. Miris leptira skrivenih pod korom. Žeđ sanja fontanu šume, one koje nema. Da spere so sa lica. Al samo prah i raspad za jednog, samog, dečaka. Hod u epicentar tišine. Bez straha, samo težina. Predosećaj ambisa. Svaki korak stvara i briše. Iza: igračka i prah. Ispred: sudar svetova čeka svoje ime. Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa Iz Ciklusa Puta Balona Eng...

U nebu i pesku žuti satovi zakopani večno. Misao od meda pretvara more u fresku. Električni zvuk spaja se sa zvonom napuštene crkve što je nekad plovila kosmosom. Na plaži utehe Sunce se javlja kao lav sumraka. Ne traži zakon, nego utočište. Svi mirisi, zvuci, boje tope se u jednu sliku. U grudima, zlatna trešnja. U dahu, krug bez mase. Ništa ne miruje. Sve titra. Sve diše. Ono što vidiš nije stvar, već odnos. Pogled preskače vreme i dodiruje neizgovorivo. Svet nije forma, već mreža titraja. U ušima, trenutak se savija. Zvuk nije spolja; on vodi ka jezgru, koje ponekad zovemo sobom. Misli su talasi što traže sličan ritam. Deljenje. Usklađenost. Vibracija. Razneseni svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa English translation:  Vibration In sky and sand, yellow clocks lie buried forever. A thought made of honey turns the sea into a fresco. An electric sound merges with the bell of an abandoned church that once drifted through the cosmos. On the shore of solace, the sun appear...

Digitalna obrada, Crvena marama, Lili Bluz, jun 2025.   Razgovor vodila: Crvena Marija 1. jul 2025. Crvena Marija: Vladimire, kako iz filozofske perspektive posmatraš aktuelne događaje u Srbiji: Vidovdanski protest, studentske proteste i građanske blokade? Kako vidiš te fenomene u svetlu društvene krize o kojoj često pišeš na blogu „ Oblak Kaktusa ”? Vladimir Tomić: Proći će ova luda vlast kao što na kraju prođe svaka. Nije to ono što me najviše brine. Ali neće tako lako proći naša bolest, jer smo mi duboko korumpirano, pre svega duhovno korumpirano i veoma bolesno društvo. Te spoljašnje manifestacije korupcije: pohlepa za novcem, karijerizam, trgovina uticajem; samo su površinski simptomi. Prava bolest ide mnogo dublje od toga. Kada se pažljivo zadubim u temu i pokušam da sve posmatram s distance, vidim da je ta bolest prisutna svuda: od poslovnog okruženja, obrazovnog sistema, pa sve do odnosa među komšijama. I traje toliko dugo da se više uopšte i ne percipira kao bolest. N...